Član 13 Zakona o autorskim pravima na internetu prisiljava kompanije na internetu da uvedu stroge nove automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što se sadržaj objavi na platformama poput Tvitera, Fejsbuka ili Jutjuba.
Novousvojenim zakonom predviđena je obaveza da tehnološke platforme „filtriraju“ sadržaje koje korisnici postavljaju i da provere da li je došlo do kršenja autorskih prava.
U praksi, ljudi neće više moći da na internetu koriste sadržaj bez dozvole vlasnika autorskih prava, čak i ako je reč o animiranom gifu ili „memu“.
Član 13 koji obavezuje sajtove da uvedu filter za upload koji će proveravati da li je reč o autorskom delu koje potpada pod zaštitu ovog zakona. Postoji opravdani strah da će sada već zloglasni član 13 upropastiti interenet, umesto da ga čuva.
Reč je o svojevrsnom cenzorskom filteru koji će morati da uvedu sve online platforme kako bi se kontrolisalo šta korisnici uploaduju. To znači da će svaka fotografija, video, audio, tekst, pa čak i kod programa biti kontrolisani, a sadržaj blokiran ukoliko krši odredbe zakona.
Član 13 napad na slobodu govora?
Kao što to obično biva kada kada evropska birokratija uzme nešto da rešava efekat može biti upravo obrnut od onoga što želi da se postigne. Prva žrtva uvođenja stroge kontrole pod izgovorom autorskih prava je sama suština Interneta – sloboda govora. Internet je do skoro bio (i nadamo se da će i dalje biti) mesto gde možete da izrazite svoje mišljenje na brojne kreativne načine – od komentarisanja neke vesti do razmene multimedijalnog sadržaja.
Novim članom EU želi da sve to praktično ukine. Uredba želi da uvede red pre svega na najpopularnijim sajtovima gde se deli sadržaj, kao što su Facebook i YouTube, ali i mnogi drugi. Trenutna situacija vam omogućava da se slobodno izražavate na portalima, a da isti ti portali nisu odgovorni za sadržaj koji se postavi, jer se ne bave uređivanjem sadržaja korisničkih objava. Član 13 će to promeniti, a kada velike kompanije postanu odgovorne i predmet tužbe, igra će se značajno promeniti – na štetu korisnika.
Čini se da EU želi da natera velike igrače da uvedu autocenzuru i kontrolu sadržaja, jer će po novim pravilima oni biti odgovorni ukoliko neki korisnik stavi fotku skinutu sa neta, citira neko autorsko delo ili iskoristi video na koji nema pravo. U tom slučaju će vlasnici autorskih prava moći da tuže npr. YouTube, Facebook, Reddit i generalno svaki portal koji objavi bilo šta što nije u skladu sa zakonom o autorskim pravima.
Kako će se kontrolisati autorska prava novom uredbom
Član 13 će obavezati sajtove da uvedu filtere za sadržaj kako bi se kontrolisalo šta se objavljuje i da li je u skladu sa autorskim pravima. Sve će biti predmet provere kroz filtere koji će blokirati svaku objavu ukoliko se ustanovi da nije ispoštovan zakon. Ove filtere će po novom zakonu morati da postave online platformepoput Facebook-a kako bi se kontrolisao objavljeni sadržaj. Nakon što korisnik postavi sadržaj, on će se porediti sa bazom podataka u kojoj su uskladišteni svi poznati sadržaji zaštićeni autorskim pravima. Ukoliko se ustanovi da sadržaj nije originalan, post će biti blokiran.
Kako bi to izgledalo u praksi? Zamislite da želite da prokomentarišete možda baš ovaj tekst sa prikladnim komentarom koji bi sadržao neki meme poput Grumpy Cat. Samozadovoljno pošaljete komentar, spremni za čitanje daljih komentara i za samo par sati vaš post će biti objavljen nakon provera – ili će biti blokiran jer slika koju ste poslali nije u vašem vlasništvu.
Ogromna mogućnost za grešku i zloupotrebu
Jedno od kompromisnih rešenja bi bilo da velike kompanije kao što su Facebook i Google naprave neki (polu)uspešan filter koji će kontrolisati sve što se objavi. Takav sistem bi bio automatizovan, što znači da će u velikom broju slučajeva neki robot odlučivati da li je vaš post podoban za objavu.
Time se otvara ogromna mogućnost za grešku i zloupotrebu, kao što se do sada i događalo gde god se odlučivanje prepuštalo automatizovanom sistemu. Jednostavno ne postoji pouzdan način na koji će neki sistem pravilno prepoznati šta spada pod ugrožavanje autorskih prava, a šta je izuzetak poput citiranja i parodiranja.
Tu nije kraj – sajtovi će se naći u problemu čak i u slučaju embedovanja komentara sa Twittera! Ima toga još – na udaru će se naći čak i sadržaj koji se smatra besplatnim kao što je dodavanje sadržaja na Wikipediju. Isto se odnosi i na deljenje kodova, a vrlo lako se može desiti da algoritam pogrešno proceni određeni sadržaj i blokira ga.
Stručnjaci ukazali na probleme koje donosi član 13
Kritičari člana 13 novog zakona smatraju da je uvođenjem filtera kreativnost i sloboda izražavanja na internetu ugrožena. Meme, parodije i citati više neće moći da se objavljuju jer će ih algoritmi prepoznavati kao kršenje autorskih prava. Jasno je i da sistem neće moći da shvati kontekst sadržaja – šta ako neko objavi video gde osoba nosi majicu sa slikom albuma nekog benda? Algoritam bi u tom slučaju blokirao video zbog “kršenja autorskih prava”. Poseban problem predstavljaju i prenosi na internetu – kako će se obezbediti zaštita u realnom vremenu?
Preko 70 uglednih stručnjaka su uputili oštre kritike u otvorenom pismu, a sa njima se slaže i Julia Reda, članica Evropskog parlamenta, kritikujući ogromne šanse za zloupotrebu, cenzuru i prostu grešku u ocenjivanju šta blokirati a šta ne. Ona je na svom sajtu objasnila ovaj fenomen kao “ubicu startapa”.
Reč je o tome što će filteri biti toliko kompleksni da će moći da ih razviju samo velki tehnološki giganti. Malo kompanije i startapovi neće moći da priušte sebi samostalno kreiranje filtera. Svaka mala platforma koja nudi sadržaj koji postavljaju korisnici će morati kupi sistem filtera od velikih kompanija. Jasno je da će to dovesti do monopola i zarade za velike igrače kao što su upravo Google ili Facebook.
Skupa sloboda govora, autocenzura će zavladati Internetom?!
Ukoliko se član 13 usvoji, velike kompanije će instalirati algoritme koji će se truditi da pre svega zaštite sami sebe, makar pravili greške na štetu korisnika. Oni koji ne budu mogli da priušte sebi takve filtere će jednostavno zabraniti bilo kakvo objavljivanje od strane korisnika. Jasno je da će stupanjem na snagu člana 13, sloboda govora će biti previše skupa, dok će (auto)cenzura zavladati internetom.
Konačna odluka će zavisiti od glasanja Evropskog parlamenta koje će se dogoditi u julu. Veliki broj ljudi je tražilo da se uloži veto na ovaj član, ali ukoliko se to ne dogodi, član 13 će stupiti na snagu, a internet će se zauvek promeniti.
Čini se da je GDPR bio samo najava velikih promena koje dolaze, kako bi države i velike korporacije lakše kontrolisale sadržaj na internetu. Da li će Evropska unija doneti ovaj birokratski zakon zavisi od predstavnika u Evropskom parlamentu, gde je većina parlamentaraca deo starije generacije koja se i ne razume previše u internet komunikaciju? Kako stvari stoje, neće se ovo dobro završiti.
PCpres
