Iako su i sami navodi o takvim mogućnostima smatrani ‘suludom teorijom zavere’, sve je veći broj istraživača koji masovne pucnjave u Americi povezuju s terapijama.
Ultimativna tabu tema u SAD je povezivanje farmaceutskih tretmana, zdravstvenog sistema i brojnih rastućih obolenja (psihičkih i fizičkih) u ‘meinstream’ populaciji.
Mediji će tako svakako spomenuti ideološku određenost napadača, boju kože ako je u pitanju belac, religiju ako u pitanju nije musliman i eventualnu konzumaciju droge. Ali ono što po autoru zaista povezuje sve napadače propisane su terapije.
Tako je Erik Haris (Columbine pucnjava) koristio SSR inhibitor Luvox iliti antidepresiv. Drugi su ipak upotrebljavali koktele antidepresiva i amfetaminskih lekova poput Adderalla ili Ritalina. Studija o maniji kao njihovoj potencijalnoj nuspojavi ne nedostaje, a bilo bi zaista interesantno dobiti uvid u testiranje ostalih manijakalnih srednjoškolskih ubica.
Repoport dodaje da samo Ritalin ima desetine kontraindikacija, iznimno bitnih za proučavanje ove teme. Paranoja, psihoza, manija, halucinacije, agresija, impulsivnost i poremećaj REM faze snova samo su neke od istaknutih problematika koje u koktelima s antidepresivima, alkoholom i ostalim drogama obolelog pretvaraju u ‘tempiranu bombu’.
Tim istraživačkih novinara zatražio je nezavisnu istragu o tragu ove priče, a dodaju kako su izloženi neviđenim pritiscima i pokušajima uticaja od strane farmaceutskih kompanija involviranih u istraživanje.
Kako je sama tema iznimno kontroverzna i oslonjena na razne lobije – pretpostavlja se da ‘kontrolisane supstance’ neće biti proglašene uzrokom problema. Ali da nekakve veze postoje, to ni federalne istražne instance neće moći da ignorišu.
