Kako piše “Indeks”, čini se da se malo ko u Rusiji, a posebno u svetu, zbog toga uzbuđuje. Preciznije rečeno, ne uzbuđuje se dovoljno.
Na taj je problem u svom viralnom statusu na Fejsbuku nedavno upozorila Aleksandra Šubina, Ruskinja s nemačkom adresom:
“Ima jedna stvar koju ne razumem. Kad smo izgubili samo deo katedrale, bila je to svetska tragedija. Ljudi su širili reč o tome svuda i donirali novac. Bila je to tužna vest i za mene.
Ali ovde imamo globalnu katastrofu! Šume Sibira gore! Ovo je najveće područje na svetu prekriveno netaknutim šumama. A mi ga gubimo! Više od tri miliona hektara šuma gori. Možete ga videti čak i iz svemira! Ljudi, probudite se!!
Ovo je naš kiseonik! Veliki deo ekosistema planeta se uništava. Retke vrste životinja nestaju s lica Zemlje i umiru u agoniji.
Zašto ćutite? Nije li to važnije i ozbiljnije od zgrade? Ne možete zadržati dobro raspoloženje dok se to događa. Potrebni ste, ljudi! Gde su svi poznati ekolozi? Potrebna je celu globalna zajednica!
Jako nam treba vaša pomoć! Ne možemo se osloniti na našu vladu. Jednostavno su je odbili ugasiti… No možemo to zaustaviti zajedničkim naporima. Hajdemo!”, napisala je ona.
Možda deluje kao dizanje panike, ali mnogi navodi Šubinove su tačni.
Ruske vlasti relativno su se kasno uključile u borbu s ovom katastrofom, navodi “Indeks”. Ruski predsednik Vladimir Putin krajem jula naredio je vojsci da pomogne vatrogascima u borbi protiv požara u Sibiru, ali aktivisti za zaštitu okoline smatraju da je taj potez stigao prekasno i da nije dovoljan.
Jedan od razloga ove sporosti zasigurno je loša zakonska regulacija prema kojoj ruske vlasti nisu obavezne da reaguju na šumske požare koji gore u dalekim, teško dostupnim područjima Sibira, tzv. kontrolnim zonama. Problem je u tome što se oko 90% šumskih požara u Rusiji zbiva upravo u tim zonama.
“Ti požari trebalo je da budu ugašeni na samom početku, ali zanemareni su zbog loše politike. Sada su prerasli u klimatsku katastrofu koja se ne može zaustaviti ljudskim naporima”, rekao je stručnjak za šumske požare iz Grinpisa Rusije, dobrovoljni vatrogasac Anton Beneslavskij.
“Rusija bi trebalo da poveća napore u zaštiti šuma i osigurati dovoljno sredstava za gašenje i sprečavanje požara. Problem šumskih požara trebalo bi se rešiti na međunarodnom nivou u globalnim klimatskim sporazumima kako bi se globalno zagrevanje održalo ispod 1,5 stepeni Celzijusovih”, dodao je.
Grinpis Rusija najavio je pokretanje inicijative da se loš zakon o kontrolnim zonama promeni.
Dok su se, prema Kremlju, površine u kojima je požar aktivan smanjile s nekih 3,5 na oko 2,7 miliona hektara, Grinpis tvrdi da one rastu te da se sada prostiru na oko 4,3 miliona hektara, što je površina veća od Belgije. Pritom treba znati da je u ovoj godini ukupno izgoreo oko 13,1 milion hektara.
Kako se navodi, letnji požari u Sibiru deo su uobičajenog, prirodnog godišnjeg ciklusa. Međutim, zbog klimatskih promena, odnosno ekstremnih temperatura, suša i snažnih vetrova, oni su ove godine poprimili razmere bez presedana, a čini se da će vremenske prilike u naredne dve nedelje pogodovati njihovom jačanju.
Da li baš svi ćute?
Brojni mediji ovom požaru već nedeljama posvećuju naslovnice, posebno snimcima iz svemira koje pokazuju njegove neverovatne razmere. Vesti su, između ostalog, navele američkog predsednika Donalda Trampa da Rusiji ponudi pomoć u gašenju.
Dvojica predsednika najavili su da će ostati u kontaktu, a Putin je izjavio kako ponudu doživljava kao korak prema otopljenju odnosa dveju sila.
Međutim, istina je da svet na pretnju nije reagovao ni približno onako energično kao u slučaju vatre u pariskoj katedrali. Posebno nisu reagovali svetski bogataši. A požari u Sibiru jesu globalan problem koji bi trebalo da zabrine ceo svet.
Naime, u njima se godišnje oslobađa više od 166 megatona ugljem-dioksida – a to je količina koju godišnje emituje oko 36 miliona automobila ili jedna država poput Kolumbije.
Požari u sibirskim šumama posebno su opasni za klimu jer su izvor grafita koji se taloži na arktičkom ledu. On svojom tamnom bojom apsorbuje sunce i ubrzava njegovo otapanje, čime se začarani krug požara, otapanja i zagrevanja intenzivira.
Arktik je inače ugrožen drugim sličnim procesom. Naime, severna polarna područja zagrevaju se dvostruko brže od ostatka sveta zbog toga što otopljavanje smanjuje bele površine leda i povećava tamne površine mora. Na ovaj problem, koji uključuje i ruske arktičke krajeve, pre nekoliko je dana upozorio i sam Putin.
Mada je požar u Sibiru trenutno daleko najveći, važno je istaknuti da ne gore samo šume u istočnim područjima Sibira nego i u drugim polarnim krajevima, koji ove godine beleže neuobičajeno visoke temperature – na Aljasci, na Grenlandu i u Kanadi.
Na Aljasci je krajem jula gorelo 105 velikih požara na površinama većim od 0,7 miliona hektara, a u Kanadi je izgorelo više od 45.500 hektara.
Dim iz Sibira i drugih gorućih površina proširio se u brojna područja Rusije i Evrope, na zapadu do Danske, a na istoku do zapadnih obala Kanade.
NASA na svojim stranicama upozorava da dim sadrži brojne polutante i štetne sastojke, od ugljen-monoksida, preko policikličnih aromatskih ugljovodonika, metala i dioksina, do čestica pepela i čađi, koje mogu biti štetne za zdravlje, posebno dece i starijih.
NASA procenjuje da se količine stvorenih štetnih čestica u atmosferi mere u megatonama.
