Mladunci jedinog preostalog para orla krstaša u Srbiji, Bore i Eržike, ovih su dana prvi puta raširili krila i izleteli iz gnezda, a ovo je prvi puta da je ovako nešto u Srbiji zabeleženo kamerom.
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poručuju kako se radi o dve ženke, što je bilo moguće zaključiti tek nakon izletanja ptića iz gnezda, promatrajući njihovu konstituciju.
Do devedesetih godina samo po obodu Deliblatske peščare živelo je čak sedam parova orlova krstaša. Tekunica, kojima se krstaš najradije hrani, nestalo je s pošumljavanjem peščare, pa je ova vrsta orla morala da migrira. Dva para su otišla u susednu Rumuniju.
Najveća pretnja za njih su pesticidi kojima poljoprivrednici prskaju svoje njive.
Godine 1996. kod sela Šumarka ubijen je jedan orao krstaš, a već naredne godine ovo stanište zauvek je napustila i njegova partnerka. Nakon toga, u Deliblatskoj peščari više nije bilo orlova krstaša. Možda najveća pretnja za njih jesu pesticidi kojima poljoprivrednici prskaju svoje njive, prenosi “Opanak”.
Orla krstaša, nažalost, danas lakše možemo videti u muzeju, privatnoj galeriji, prepariranog u restoranu, nego u gnezdu ili nad vojvođanskom ravnicom. Premda su izuzetno osetljivi na ljudsko prisustvo, zakon propisuje da se gnezdu u kome se trenutno nalaze jedina dva para i nihovi mladunci može prići najbliže na jedan kilometar.
Ko, kada i koliko blizu sme da priđe gnezdu kontrolišu volonteri u okviru projekta za zaštitu krstaša. U skrovištu, nadomak drveta su svakodnevno, od marta do jula, tj. dok traje inkubacija i ptići ne ojačaju. Kontrolišu i korišćenje pesticida, sarađuju sa meštanima, lovcima, poljoprivrednicima…
Kako bi se njihov broj povećao, Srbija, Mađarska, Austrija, Češka i Slovačka pokrenule su prošle godine projekat “Panon igl” za zaštitu orla krstaša, koji finansira Evropska unija, piše RTS. Cilj projekta je da se u zemljama učesnicama broj parova krstaša poveća na 250 i to do 2022. godine. Osim carskog orla, u Srbiji su ugroženi i stepski i sivi soko i velika droplja.
Orao krstaš ili carski orao je od davnina u srpskom narodu smatran svetom, carskom pticom koja pripada nebeskom carstvu.
Smatran je zaštitnikom polja i letine, tako da je narod imao običaj da kaže: Sretno je selo koje u svom ataru ima krstaševo gnezdo. Evo priče o ovoj, za Srbe značajnoj ptici, kojoj nažalost već dugo preti izumiranje na našim prostorim.
Orao krstaš je zbog gubitka staništa danas najugroženija vrsta ptica u Srbiji. Neretki su i slučajevi trovanja i ubijanja od lovaca. Živi u mestima gde nema mnogo drveća, na visini ne većoj od 1.000 metara, u stepskim, šumostepskim i polupustinjskim predelima. Nekada je naseljavao široke predele Evroazije.
Vrlo je sličan surom orlu, samo je nešto manji od njega. Interesantna je priča o tome kako je dobio ime:
Poreklo naziva orao krstaš je vezano za mesto gde su ove ptice nekada svijale gnezda. Naime, ovi orlovi su se često gnezdili na stoletnim hrastovima – zapisima koji su na sebi imali krst i koje je naš narod čuvao kao svetinju.
Narod sa sela je verovao da kada se orao nastani u nekom kraju, letina će im te godine ostati u ambarima.
Kako se našao na srpskom grbu
Orao krstaš je bio simbol mnogih monarhija poput Rimskog i Austrougarskog carstva.
Zbog zaštitne moći, svoje snage i lepote,srpski narod je izabrao upravo orla krstaša, kao simbol na svom grbu, odnosno dvoglavog orla, što ukazuje na dugu tradiciju verovanja u njegovu zaštitnu moć.
Danas samo 9 evropskih država ima orla na svom grbu: Austrija, Češka, Nemačka, Poljska, Rumunija, Rusija, Srbija, Crna Gora i Albanija, a u svetu svega 30 država.
Najstariji prikaz dvoglavog orla krstaša u srednjovekovnoj Srbiji jeste onaj na odeždi kneza Miroslava, na njegovom ktitorskom portretu iz 14. veka u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju, a koji je kopija portreta iz 12. veka.