Najveći i najmoćniji vulkan na Jupiterovom mesecu Io (Io) aktivira se tačno kao sat, kako bi neki rekli, a eruptiraće svakoga trena. Čini se da je interval između erupcija sve kraći, ali naučnici još uvek ne znaju zašto, piše New Scientist.
Obično je teško predvideti vulkanske erupcije jer je u igri mnoštvo različitih geoloških sila. Ali vulkan na Iju, nazvan Loki po norveškom bogu trikova i spletki, periodično se žari i zatamnjuje, a svetla razdoblja signalizuju da ih uskoro čeka vulkanska eksplozija.
“Periodično, tokom nekih stotinjak dana, vulkan je neaktivan i taman, a onda se u sledećih nekoliko stotina dana zažari i svetli 15 do 20 puta jače nego pre“, rekla je planetarna naučnica Džuli Retbun iz Instituta za Planetarne nauke u Arizoni.
Erupcije sve kraće
Retbun je 17. septembra na sastanku Evropskog kongresa planetarnih nauka (EPSC) i Odelenja za planetarne nauke Ženevi predstavila svoja poslednja zapažanja o Lokiju i najavila da će ovih dana eruptirati.
Naime, naučnica putem NASA infracrvenog teleskopa na Havajima svakodnevno prati promene na Lokiju i precizno je predvidela i njegovu prošlu erupciju u 2018. godine.
Ona je uočila kako je od 1990 vulkan eruptirao otprilike svakih 540 dana, ali da su se sada intervali skratili te se erupcija događa svakih 475 dana.
“Obično je jako teško predvideti erupciju vulkana jer na taj događaj utiču mnoge geološke sile. Ali izgleda da je Loki toliko velik da poneki geološki poremećaj nema na njega tako značajan učinak“, rekla je Retbun.
Loki je zaista ogroman vulkan. Kada je aktivan, on osigurava 15 posto ukupnog toplotnog toka na Iji, mada je taj mesec pokriven s oko 400 vulkana.
“Ne može se porediti ni s čim na Zemlji. Da se nalazi na našoj planeti, zauzeo bi prostor celog juga Kalifornije“, rekla je naučnica.
Misterija vulkana na Iju
Ali sve kraća razdoblja Lokijevih erupcija nisu jedina vulkanska misterija na ovom Jupiterovom mesecu. Astrofizičarima takođe nije sasvim jasno zašto mesec Io ima najaktivnije vulkane u Sunčevom sistemu.
Studija iz 2015. godine pokušala je da objasni zbog čega se najaktivniji vulkani ne nalaze tamo gde bi trebalo da budu. Dok su prethodni modeli sugerisali da bi oni trebalo da se nalaze u najtoplijim zonama, u stvarnosti, oni su smešteni istočnije od tog područja, piše Space.com.
Prema pomenutoj studiji, njihova pozicija, mogla bi da se objasni postojanjem podzemnog okeana sastavljenog od mešavine rastopljenih i čvrstih stena, a koji podstiče vulkansku aktivnost. Ipak istraživanje iz 2017. bacilo je sumnju na tu teoriju jer se u atmosferi Ija pojavljuju aurore koje tamo ne bi postojale da se ispod površine nalazi takav okean.
