Premijera predstave pod nazivom „SAN LETNjE NOĆI PROJEKAT ŠEKSPIR“, zakazana je za 8. oktobar (19,30) na Velikoj sceni u režiji Kokana Mladenovića, sa kompletno ženskom podelom u kojoj je 16 glumica – Radmila Živković, Lidija Pletl, Aleksandra Nikolić, Dušanka Stojanović Glid, Ivana Žigon, Marija Vicković, Danijela Ugrenović, Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Milena Đorđević, Ivana Šćepanović, Bojana Bambić, Jovana Belović, Sanja Marković, Isidora Simijonović i Nina Nešković.
Dakle, kad Šekspiru, jednom od onih besmrtnih, vanvremenskih pisaca čiji komadi uvek, bez zadrške, u svim vremenima i modnim trendovima, pronalaze put do publike, i „Snu letnje noći“, koji je stvoren za ljude od mašte, pa ga zbog toga umetnici i vole, priključimo višestruko nagrađivanog, veoma lucidnog i iskusnog reditelja Mladenovića, kao i izvrsnu, brižljivo odabranu glumačku ekipu, onda je put do uspeha, i pre prvog podizanja zavese, sasvim izvestan.
Iz začarane šume, mesta razotkrivanja hirovitosti ljudske prirode, nestalnosti ljubavnih osećanja, raskalašenosti i nesputanosti, gde se varka i čarolija isprepliću s finom psihologijom, Mladenović je radnju izmestio u jedan ženski zatvor.
„Valjda ne postoji veći kontrast koji se da zamisliti od prostora zatvora, kao prostora svake vrste neslobode, i Šekspirovog Sna letnje noći koji je jedan od komada koji upravo slavi slobodu, ljubav, maštu, lepotu“… objašnjava Mladenović u pauzi između dve probe i nastavlja: „Taj konflikt, tog beskrajnog polja slobode i tog prostora sputane slobode, kakav je zatvor, treba da da i mnogo poetičnog, ali i potpuno druge značaje nekim Šekspirovim scenama u odnosu na to kako su izvorno napisane.
Kad dodamo da je to ženski zatvor, što znači da ne možemo, a da se ne dotaknemo i realnog odnosa prema ženama u današnjem društvu, mislim da će to biti jedno potpuno novo čitanje Šekspira koje u stvari vrlo, vrlo poštuje sam Šekspirov kontekst, ali ga i stavlja u potpuno nove okolnosti“, smatra naš sagovornik i dodaje: „Hamlet kaže: Ova zemlja je tamnica. Mi nemamo razloga da se neidentifikujemo sa tom njegovom
rečenicom.
Prosto, zatvor jako intenzivira i karaktere i odnose među njima. U datim okolnostima, Šekspir postaje jedan lakmus koji čita ne samo sve odnose unutar zatvorskog kruga, nego generalno i sve društvene odnose i ustrojstvo sveta u kome živimo, na način na koji živimo“, smatra Mladenović.
Upitan da li će predstava ostati u okvirima izvornog žanra, otkriva da će „mnogo toga iz ovog teksta otići u pravcu satiričnog, pa čak i groteksnog“.
„Ta vrsta radosne komedije, uglavnom će biti u onim delovima gde zatvorenice, kao osobe nevične glumi i teatru, pokušavaju da naprave jedan naivni i lepi svet. Ali, napominjem, kontekst u kome se one nalaze i pričaju priču nije nimalo smešan. Samim tim se otvaraju mogućnosti za neke druge žanrove, mada ja iskreno ne verujem ni u kakvo pozorište čistih žanrova. Mislim da je u veku u kome živimo, kao i današnjem teatru, ta žanrovska podela odavno prevaziđena“.
Dodaje, na kraju razgovora, i da mu je bilo veoma inspirativno da predstavu uradi sa kompletno ženskom podelom.
„Mislim da taj dodatak ženske psihologije, na izvorni Šekspirov materijal, otvara mnogo više psiholoških nijansi, nego što bi to bilo u slučaju kad bi imali isključivo mušku podelu“.
SAN LETNJE NOĆI X 6 JOŠ OD 1910.
Ovo će u Narodnom pozorištu biti šesta dramska postavka „Sna letnje noći”. Premijere su održane 04.04.1910. (režija Milorad Gavrilović), 26.03.1912. (Sava Todorović), 25.06.1920. (Aleksandar Vereščagin), 11.09.1931. (Jurij Ljvovič Rakitin) i 26.09.1997. godine (Nikita Milivojević).
Na sceni Narodnog pozorišta, u adaptaciji Lučijana Joneskua, u režiji i koreografiji Mihaele Atanasiu, bila je postavljena i baletska predstava „San letnje noći”, a premijera je održana 10. decembra 1987.
Za Urbancube Mikojan Bezbradica
