Proučavajući njihove zapise, naučnici tvrde da su možda pronašli najstariji pisani trag o solarnoj oluji koja se pominje i u Bibliji.
Nedavne analize otkrile su dokaze o veoma snažnoj solarnoj oluji koja je negde oko 660. godine pre nove ere za sobom ostavila radioaktivne čestice koje su pronađene u godovima drveća širom sveta i u ledu na Grenlandu.
Imajući to u vidu, istraživački tim iz Japana, započeo je potragu za pisanim tragovima o ovoj oluji u starim astrološkim zapisima. Ispostavilo se da su dokaz pronašli u drevnim asirskim tablicama.
Još u 19. veku arheolozi su otkrili hiljade glinenih pločica koje potiču iz Asirskog carstva u Mesopotamiji. Na njima su bili zabeleženi razni ugovori, književna dela, uključujući da danas opštepoznati Ep o Gilgamešu, kao i izveštaji astrologa.
U ovim izveštajiima beležena su kretanja planeta, pojave kometa i meteora, ali, naravno, i tumačenja koja predskazuju naredne događaje.
Skenirajući zbirku ovih astroliških izveštaja, naučnici su se upustili u potragu za opisima koji bi ukazivali na neku vrstu solarne oluje, koju su definisali kao „crvenkaste svetlosne pojave na nebu” uzrokovane sunčevim česticama u dodiru sa zemljinom atmosferom. Većina izveštaja nije bila datirana, ali su istraživači, barem po tome koji je astrolog sačinio izveštaj, mogli da načine grublju periodizaciju.
Otkrivena su tri izveštaja za koja se činilo da spominju auroralne pojave na nebu. Jedan pominje „crveni sjaj”, drugi „crveni oblak“, a u trećem stoji da „crveno pokriva nebo“. Zapisi su datirani u vremenski raspon od 655. do 679. godine, a pojave su zabeležene u Vavilonu i asirskom gradu Ninivi.
„Nalazi nam omogućavaju da dopunimo podatke o istoriji solarne aktivnosti za čitav vek ranije. To će nam pomoći u predviđanju budućih solarnih magnetnih oluja, koje bi nam danas nanele mnogo više štete, jer bi oštetile satelite i druge svemirske letelice“, objašnjava jedan od autora studije, profesor Jasujuki Mitsuma.
Drevnim Asircima ovaj crveni sjaj je verovatno predskazivao veoma loše događaje.
