Pre pet stotina godina najveći “rejv parti” održan je u Strasburu – a plesna „kuga“ za neke je bila fatalna. Šta je izazvalo takvu pošast? Umetnost, poezija i muzika tog vremena mogu dati neke odgovore.
U starim spisima ostalo je zabeleženo da je 1518. godine u razdoblju od oko mesec dana, otprilike 400 osoba plesalo danima bez odmora, te su neki od plesača zbog toga umrli od iscrpljenosti, moždanog ili srčanog udara.
Epidemija je počela u maju 1518. kada je gospođa Trofea počela neobuzdano da pleše na ulici u Strazburu. Njen ples je trajao negde između četiri do šest dana, a u roku od sedam dana pridružile su joj se još 34 osobe, da bi za mesec dana bilo oko 400 plesača, uglavnom žena.
Ovaj je događaj dokumentovan u istorijskim dokumentima, doktorskim beleškama, lokalnim i regionalnim hronikama, pa čak i beleškama koje je izdalo gradsko veće Strazbura iz čega je vidljivo da nije ni izmišljen, a ni preuveličan.
Naime, kako se plesna zaraza širila i pogoršavala, zabrinuti plemići su zatražili savet od lokalnih doktora koji su odbacili teoriju astroloških i natprirodnih uzroka, nego su tvrdili da se radi o bolesti koju uzrokuje “vrela krv”.
Zatim su, umesto uobičajenog propisivanja puštanja krvi, vlasti krenule u podsticanje plesanja, verujući da će se plesači oporaviti samo ako budu danonoćno plesali.
U tu su svrhu pripremili dve hale i drvenu pozornicu te su čak platili i svirače, ali i profesionalne plesače koji su dodatno motivisali na ples, sve kako bi povećali učinak.
Tek kada su ljudi počeli da umiru, vladari su razmislili o svojoj strategiji te su zaključili da se ipak radi o prokletstvu te su odredili masovno pokajanje: prostitucija i kockanje su zabranjeni, a plesači su odvedeni u obližnje svetilište na molitvu. U sledećim sedmicama, epidemija plesa je popustila.
Počelo je kada je nekoliko osoba plesalo napolju na letnoj vrućini. Plesali su celu noć i naredni dan. Zaustavljali su se samo da jedu i piju i iako je bilo vidljivo da su umorni i da ih noge bole, nisu odustajali ni danima posle. Do trenutka kada su vlasti intervenisale, stotine osoba su plesale.
Ali šta se zaista dogodilo?
Prema izveštaju iz 1530. godine koji je napravio naprasit ali brilijantan doktor Paracelzius, „plesna kuga u “ počela je sredinom jula 1518. godine kada je jedna žena izašla ispred kuće i plesala nekoliko dana. Kako su dani prolazili sve više ljudi se skupljalo i plesalo s njom.
Pisac Sebastian Brant, posvetio je poglavlje ovom fenomenu u svom bestselleru „Brod budala“. Zbunjeni haosom na ulicama, on i njegovi saradnici konsultovali su lokalnog doktora koji je rekao da je ples rezultat „pregrejane krvi“ u mozgu.
Ovo čudno poglavlje u ljudskoj istoriji dalo je mnogo pitanja na koja je teško odgovoriti. Zašto su vladari naredili dodatni ples kao tretman za pregrejani mozak? Zašto su naterali plesače da nose crvene cipele? I koliko je ljudi umrlo? (Pisac koji je živeo blizu grada zabležio je da je svakog dana umrlo 15 osoba, ali to nikada nije potvrđeno.)
Do današnjeg dana, usprkos raznim pretpostavkama, uzrok ovog ponašanja nije razjašnjen.
