RuNet bi navodno trebalo da zaštiti ruski internet sistem od sajber napada spolja, omogućavajući mu da deluje nepovezano s ostatkom svetskog interneta. Tako bar tvrde vlasti, dok kritičari upozoravaju da su ti testovi zapravo deo šireg pokušaja izolacije ruskih građana od okolnog sveta i njegovih uticaja.
Ovo nije prvi put da Rusija tvrdi da testira takav sistem. Slična vežba, najavljena za april ove godine, nikad nije pokrenuta.
Da Rusija mora da stvori sopstvene delove interneta u slučaju da joj Zapad onemogući pristup globalnom veb prostoru, govorio je predsednik Vladimir Putin još u februaru ove godine. Do maja meseca proguran je i zakon koji to omogućava. Stvaranje ruskog interneta, takozvanog RuNeta, podržao je i ruski parlament Duma, a zakon bi trebalo da stupi na snagu do 1. novembra.
Nacionalni program digitalne ekonomije zahteva od ruskih pružalaca internet usluga da osiguraju rad u slučaju da strane sile pokušaju da izoluju zemlju preko interneta.
Naime, NATO i njegovi saveznici već su pretili da će Rusiju sankcionisati zbog navodnih učestalih sajber napada i drugih onlajn ometanja.
Rusi bi trebalo da izgrade sopstveni domenski sistem imena, takozvani DNS, tako da internet može da funkcioniše i ako se prekinu veze s tim međunarodno razmeštenim serverima.
Korenske servere za DNS trenutno nadgleda 12 organizacija, a nijedna od njih ne nalazi se u Rusiji. Međutim, mnoge kopije temeljnog adresara mreže već postoje u Rusiji pa bi mrežni sistemi mogli da nastave da rade čak i ako se Rusiji ukine pristup serverima.
Nikad preduzetim testiranjem, najavljenim za april, Rusija je trebalo da proveri sposobnost usmeravanja podataka prema ruterima pod kontrolom ruskih vlasti. Internet promet filtrirao bi se tako da se zadrži mogućnost komunikacije između računara koji se nalaze u Rusiji ali prekinula bi se svaka veza sa ostatkom sveta.
RuNet bi trebalo da omogući nesmetano surfovanje internetom, ali unutar ruskih granica i pod nadzorom tamošnjih vlasti.
