Pre više od 10.000 godina, Sahara, najveća pustinja na svetu, bila je zelena livada s brojnim jezerima. Iako se tako drastična promena obično pripisuje promeni u Zemljinoj orbiti, nova hipoteza sugeriše da su ljudi odgovorni za tranziciju Sahare u negostoljubivu pustinju, piše Phys.org.
Arheolog Dejvid Rajt s Nacionalnog univerziteta u Seulu objavio je članak u časopisu “Frontiers in Earth Science” u kojem osporava dosadašnja tumačenja o nastanku Sahare.
Prema njegovim rečima, sve je počelo pre nekih 8.000 godina kada su afričke neolitske zajednice prešle s lova i skupljanja na proizvodnju hrane, tj. poljoprivredu u porečju Nila.
Proizvodnja se postupno pomicala prema zapadu, a kako su se zajednice širile, uzgajale su velika krda stoke pa je sve više vegetacije nestajalo.
Ta masivna promena uticala je na tlo, jer bez vegetacije nije postojala nikakva zaštita od Sunčevih zraka. To je povećalo količinu Sunčeve svetlosti koja se reflektovala od površine naše planete, što je promenilo atmosferske uslove.
S vremenom se ta promena proširila na područje veličine današnjih SAD.
Uprkos tome što se sve odvijalo pre nekoliko hiljada godina, implikacije ljudi koji su odgovorni za degradaciju životne sredine i klime lako se vide.
S obzirom na to da otprilike 15 odsto svetske populacije i dan-danas živi u pustinjskim područjima, Rajt naglašava važnost svojih zaključaka: “Implikacije načina kojim menjamo ekološke sisteme imaju direktan uticaj na to mogu li ljudi neograničeno živeti i preživeti u sušnim sredinama.”
