Poslednje petogodišnje iskopavanje na ovom arheološkom lokalitetu otkrilo je nove, uverljive dokaze koji konačno povezuju ogromne kamene figure sa kvalitetom i plodnošću zemljišta.
Na poznatom ostrvu Rapa Nui arheolozi su otkrili 887 statua poznatih pod nazivom moai, mada se sumnja da ih postoji oko 1.000, a svaka je teška oko 12 tona. Dugo se verovalo da statue imaju samo glave, ali su arheolozi tokom prethodnih projekata ispod površine zemlje pronašli i tela.
Moai statue su napravljene od monolitnog kamenja, vulkanske sedre, i isklesane su na obodu vulkana Rano Raraku, gde ih ima najviše, blizu 400 u nizu. Stotine njih je transportovano odatle i postavljeno na kamene platforme duž oboda ostrva.
Nešto manje od 100 statua ostalo je nedovršeno, što ukazuje na to da je kamenolom iznenada morao da bude napušten. Oko 300 njih je položeno na tlu, a ostale su poređane po putevima duž ostrva. Statue su izgledom veoma slične, ali su različitih dimenzija – većina ih je visine do tri i po metara, a najviša od njih visoka je 21 metar. Mase najvećih statau premašuju i sto tona.
Gotovo sve imaju veoma velike glave, koje čine tri petine njihovih tela i kojima je posvećivana najveća pažnja pri izradi. Naime, ti kipovi predstavljaju prave stilizovane ljudske glave – čela su im ispupčena, u udubljenjima za oči usađeni su ispolirani komadi korala, nos je dugačak, a obrazi glatki.Statue su još stajale kad su prvi Evropljani pristigli na ostrvo, ali je većina srušena tokom kasnijih konflikta između klanova.
Novo istraživanje, čiji rezultati su objavljeni u časopisu Archaeological Science, bavilo se dvema statuama koje se i dalje nalaze u kamenolomu od čijeg kamena su izgrađene sve kamene statue.
Iako se dugo mislilo da kamenolom služi samo kao mesto za izradu figura, u studiji se navodi da uzorci tla pokazuju da je to područje takođe, bilo odlično mesto za poljoprivrednu proizvodnju. Pored toga, sam proces vađenja i rezbarenja kamena bio je ključni element u podizanju kvaliteta zemljišta i boljim prinosima.
„Rezultati su pokazali visok nivo elemenata za koje nikada ne bismo ni pomislila da mogu da se pronađu tamo, kao što su kalcijum i fosfor“, kaže pedolog, profesorka Sara Šervud sa Univerziteta u Tenesiju.
Dok je kvalitet tla na Rapa Nuiju ozbiljno osiromašen erozijom i gubitkom ključnih hranljivih minerala, u kamenolomu je sačuvan savršen odnos vode, mineralnih đubriva i hranljivih sastojaka, dodaje profesorka Šervud.
Istraživači smatraju i da su ove dve statue kojima su se bavili u svom poslednjem istraživanju namerno ostavljene u kamenolomu, a ne da su ostale jer nisu na vreme preseljene.
Za moai statue vezane su mnoge misterije i nepoznanice. Datiraju iz vremena između 1000. i 1600. godine, ali je najprihvaćenija teorija da su ih pre otprilike 500 godina isklesali stanovnici polinezijskih ostrva. Verovatno su napravljeni kao kameni simboli koji predstavljaju pretke ili istaknute velikodostojnike.
Neke od njih imale su čak i veliki šešir, nazvan pukao, od crvenog kamena, takođe vulkanskog porekla, koji je bio težak oko 10 tona.
Iz tog razloga, pojedini arheolozi veruju da je za izradu i transport moai statua primenjena impresivna tehnologija vanzemaljskog porekla, iako je poslednjih godina dokazano da su stanovnici ostrva mogli da prenose velike težine pomoć razrađenog sistema klada i konopaca.
Rapa Nui – ostrvo na kraju sveta
Ostrvo Rapa Nui, jedno je od najizolovanijih i najusamljenijih ostrva na Zemlji na kom žive ljudi. Za njega se hiljadama godina nije znalo da postoji, a otkrio ga je, 5. aprila 1722. godine holandski moreplovac Jakob Rogeven. S obzirom na to da je tog dana bio Uskrs, ostrvo je nazvano Uskršnje.
Ovo vulkansko ostrvo nalazi se u Polineziji, na jugu Tihog okeana, otprilike 3.700 kilometara zapadno od čileanske obale. Sve do 1888. godine ostrvo nije pripadalo nikome, a onda je pripojeno Čileu kao najbližoj državi.
