Među sporazumima koje su potpisali srpski i ruski zvaničnici u Palati Srbije je i sporazum o primopredaji 166. stranice Miroslavljevom jevanđelja, koja se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, i sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha s kraja 19. i početka 20 veka koje čuva Narodni muzej u Beogradu.
Kako se saznaje ova primopredaja bi trebalo da se dogodi do kraja godine u Moskvi kada će doći do povratka 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja, jedine nedostajuće stranice najstarijeg sačuvanog srpskog rukopisa na ćirilici, uz istovremeno vraćanje dela renesansnog ruskog umetnika, dogovorili su srpski ruski predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin tokom Putinove posete Beogradu prošle godine.
Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani spis na ćirilici, i za kulturu Srba ima neprocenjivu vrednost, a od 2005. nalazi se na Uneskovoj listi „Pamćenje sveta“.
Jevanđelje, čiju je izradu pred kraj 12. veka poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, ispisano je na 181 listu pergamenta, na staroslovenskom jeziku. To je bogoslužbena knjiga koju čine delovi Novog zaveta raspoređeni prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Osim teksta, sadrži i 296 crteža perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom.
Očaran lepotom ovog spisa ruski kaluđer, koji je kasnije postao vladika kijevski, prilikom posete Hilandaru u zimu 1845/46. godine krišom je isekao jedan list – 166. po redu, i poneo ga u Rusiju. Zanimljivo je da je baš na tom ukradenom listu jedini crtež nage žene u celoj knjizi – lik Vavilonske bludnice.
Ukradeni list prikazan je javnosti kao „list srpskog jevanđelja iz 12. veka“ na arheološkoj izložbi u Kijevu 1874. godine, gde ga je video i fotografisao Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu.
On je prvi srpsku javnost obavestio o postojanju ovog rukopisa, i dao mu ime „Miroslavljevo jevanđelje“. Sedamnaest godina kasnije, Ljubomir Stojanović, tada vodeći stručnjak za staroslovenski jezik i književnost, proučio je rukopis na Hilandaru i u Beograd doneo detaljan opis. Narednih pet godina trajala je kampanja naučnih i crkvenih krugova u Srbiji da se Miroslavljevo jevanđelje prenese u Beograd, a onda je 1891. kralj Aleksandar Obrenović posetio Svetu goru.
Hilandar je bio u veoma teškoj finansijskoj situaciji, i poklonom znatne novčane sume mladi kralj ga ja spasio. Zahvalni kaluđeri poklonili su mu, za uzvrat, svoje najvrednije relikvije: Miroslavljevo jevanđelje i Osnivačku povelju manastira Hilandara, koju je izdao Stefan Nemanja, i koja je u međuvremenu izgubljena… Dva dana pošto je kralj sa pratnjom napustio Hilandar, u manastir je stigao tajanstveni čovek iz Sankt Peterburga, sa namerom da otkupi Miroslavljevo jevanđelje po bilo kojoj ceni!
U noći između 28. i 29. maja 1903. kada su oficiri ubili kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, Miroslavljevo jevanđelje ukradeno je iz dvorskog sefa. Tek 11 godina kasnije, tokom evakuacije uoči Prvog svetskog rata, kraljevski bibliotekar iz Topole u jednom od sanduka kralja Petra pronašao je Jevanđelje i predao ga regentu Aleksandru. Nikada nije razjašnjeno kako je ovo delo posle Majskog prevrata dospelo u posed starog kralja. U strahu od Nemaca koji su ga tražili posle 1941. godine, ovaj rukopis je skrivan uoltaru manastira Rača kod Užica, a od 1943. bio je pohranjen u trezoru Narodne banke…
Danas se Miroslavljevo jevanđelje čuva u posebnoj komori ispod zgrade Narodne biblioteke Srbije. Osim onog lista koji je u Rusiji… Iako je bilo najava da će ga Vladimir Putin svečano vratiti Tomislavu Nikoliću, predsedniku Srbije je sredinom prošlog meseca uručena samo kopija. Ako je za utehu, njemu i njegovoj pratnji omogućeno je da bace pogled na original.
