Vreme nije stvarno – to je ljudski konstrakt koji nam pomaže da pravimo razliku između sadašnjosti i naše percepcije prošlosti, podjednako začuđujuća i zbunjujuća teorija.
Koncept vremena je jednostavno iluzija koju sačinjavaju ljudska sećanja, sve što se ikada desilo događa se upravo sada.
To je teorija grupe uvaženih fizičara koji imaju za cilj da razreše jednu od misterija univerzuma.
Većina ljudi uopšte ne razmatra koncept vremena, ali u zakonima fizike nema ničega što bi moglo da dokaže da bi ono trebalo da se kreće u pravcu koji poznajemo.
Zakoni fizike su simetrični, što znači da bi se vreme lako moglo kretati unazad dok se kreće napred.
Zapravo neke pristalice teorije „Velikog sažimanja“ kažu da će vreme krenuti unazad kada univerzum prestane da se širi i počne da se vraća u sebe.
Ova zagonetka o tome zašto smatramo da se vreme kreće napred naterala je naučnike da se zapitaju.
Neizbežno je da su neki zaključili da je vreme jednostavno ljudski konstrakt.
Oni tvrde da postoji ‘blok univerzuma ‘ gde su vreme i prostor povezani, inače poznat kao prostor-vreme.
Teorija koja je potkrepljena Ajnštajnovom teorijom relativiteta kaže da su prostor i vreme deo četvorodimenzionalne strukture u kojoj sve što se dogodilo ima svoje koordinate u vremenu i prostoru.
To bi omogućilo da sve bude ‘stvarno’ u smislu da je prošlost, pa čak i budućnost, još uvek prisutna u prostoru i vremenu – što sve čini jednako važnim kao i sadašnjost.
Fizičar Tehnološkog instituta iz Masačusetsa Maks Tegmark rekao je za space.com: “Našu stvarnost možemo prikazati ili kao trodimenzionalno mesto gde se stvari dešavaju tokom vremena, ili kao četvorodimenzionalno mesto gde se ništa ne dešava [‘blok univerzuma’] – i ako je zaista u pitanju ovo drugo, onda promena zaista jeste iluzija, jer se ništa ne menja, sve je naprosto tu – prošlost, sadašnjost, budućnost.
„U svakom trenutku imamo iluziju da se prošlost već dogodila, da budućnost još ne postoji i da se stvari menjaju.
„Ali jedino čega sam svestan je trenutno stanje mog mozga. Jedini razlog zbog kojeg se osećam kao da imam prošlost je taj što moj mozak poseduje sećanja”.
Džulijan Barbur, britanski fizičar, koji je autor nekoliko knjiga na temu vremena, sve opisuje kao niz “sadašnjosti”:
“Dok živimo, izgleda da se krećemo kroz niz sadašnjosti, pitanje je šta one predstavljaju? “
„Možete to da zamislite kao pejzaž ili zemlju. Svaka tačka u ovoj zemlji je sadašnjost, a zemlju nazivam Platonijom, jer je bezvremenska i stvorena savršenim matematičkim pravilima.
Dodaje da je ono što doživljavamo kao prošlost jednostavno iluzija koja se formirala u našem mozgu.
Dr Barbur: “Jedini dokaz koji ste imali o prošloj nedelji je vaše sećanje. Ali sećanje sada dolazi iz stabilne strukture neurona u vašem mozgu.
„Jedini dokaz o prošlosti Zemlje su kamenje i fosili. Ali to su samo stabilne strukture u obliku rasporeda minerala koje ispitujemo u sadašnjosti.
“Poenta je u tome što jedino što imamo jesu ovi zapisi i što ih imamo samo u ovoj sadašnjosti”.