Naučnicii su otkrili da mikroorganizmi mogu da prežive i rastu u atmosferi koja je u potpunosti sastavljena od vodonika. To sugeriše da bi se isti mehanizam mogao odvijati i na nekom drugom mestu u svemiru, odnosno da bi vanzemaljska bića mogla da postoje na mestima sa sličnom atmosferom, piše The Independent.
Na mnogo svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje postoje egzoplanete koje su mnogo veće od naše i imaju veliku količinu vodonika u svojoj atmosferi. Otkriće takvih planeta nije mnogo značilo onim stručnjacima koji su tragali za vanzemaljskim životom, jer su verovali da se na svetovima s velikom količinom vodonika teže razvija život.
Sada su naučnici pronašli dokaze koji govore suprotno. U laboratorijskim uslovima koja nalikuju na svetove s mnogo vodonika proučavali su bakteriju E.coli i kvasac, dva temeljno različita oblika života. Time su hteli da vide kako bi okruženje s mnogo vodonika na drugim planetama uticalo na razvoj ovakvih bazičnih organizama.
Napravili posebne atmosfere u različitim flašama
Egzoplanetarna astronomkinja Sara Seager s MIT-ja i njene kolege stavili su kvasac i E. coli u male flaše s nešto hranjivog pokrova. Zatim su iz šest boca izvukli vazduh i zamenili ga čistim vodonikovim gasom, čistim helijumom ili mešavinom koja se sastojala od 80% azota i 20% ugljendioksida. U drugim flašama ostavili su vazduh sa naše planete.
Otkrili su da su se i bakterija i kvasac mogli polako, ali u sasvim normalnim nivoima, razmnožavati u atmosferi koja je u potpunosti sastavljena od vodonika. E. coli je, naprimer, rasla dva puta sporije nego što raste u našoj atmosferi i to je verovatno bila posledica nedostatka kiseonika….ali je rasla.
Naučnici se nadaju da ćemo jednog dana takve organizme, ako postoje, moći da uočimo sa Zemlje. Naime, oni obično proizvode veliku količinu gasova, koja bi se nakon nekog vremena mogla da vidi iz drugih delova svemira.
Gasovi koji upućuju na vanzemaljski život
E. coli je tokom eksperimenta proizvela nekoliko gasova, poput amonijaka i azotovih oksida, koji se već danas smatraju potencijalnim biološkim znakovima mogućeg života ako se na njih naiđe u atmosferi drugih planeta, piše Science News.
“E. coli je jako jednostavan organizam, ali on stvara neverovatan niz gasova”, rekla je astrobiologinja Giada Arney iz NASA.
“Znanje o tome koje gasove može da proizvede živi organizam je nužan korak pri proveri bioloških signala na egzoplanetama”, dodala je.
Nalazi studije takođe su potvrdili da bi mikrobi mogli da žive i u atmosferi sastavljenoj od helijuma ili mešavine azota i ugljendioksida, ali takve atmosfere su ređe i teže ih je detektovati na egzoplanetama.
