Zavaljujući brzom napretku tehnologije, rad na razvoju veštačkih udova i organa sve je uspešniji i inovativniji, a stručnjaci su sada uspeli da stvore tkivo koje može da prenosi kiseonik.
Kombinujući biološki materijal s polimerima odgojenim u laboratoriji, međunarodni tim bioinženjera razvio je tkivo koje bi se moglo nazvati Terminatorom među crvenim krvnim zrncima jer zapravo ima više funkcija nego one prave stanice koje teku našim venama.
Mikroskopski kiborg
Naime, ovaj mikroskopski kiborg može uz uobičajeni hemoglobin telu da isporuči i lekove koji targetiraju i napadaju tumor. Takođe, može da sadrži biosenzore i sitne magnete koji se mogu usmeravati putem daljinskog upravljanja, piše Science Alert.
Ako ćete pokušati da rekonfigurišete bilo koju ćeliju u ljudskom telu, važno je da krenete s crvenim krvnim zrncem. Ova ćelija je jedna od retkih koja nema jezgro, a ima važne funkcije, zbog čega je atraktivna meta za bioinženjere. Mi zavisimo o ogromnim količinama donirane krvi koja može pacijentima da nadomesti izgubljenu krv nakon nesreće ili neke druge traume.
Za sada se u svetu radi na nekoliko različitih vrsta sintetičkih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita, RBC). Mnogi stručnjaci pokušavaju da stvore veštačke eritrocite tako što uzimaju ključne materijale kao što je hemoglobin iz ljudskih ili životinjskih donora i preoblikuju ih u dobroćudne čestice koje verojatno neće u našem telu izazvati imunološku reakciju.
Naučnici otišli korak dalje
To znači da njihova sintetička krvna čelija mora da bude odgovarajuće veličine, oblika i fleksibilnosti da bi prošla kroz najuže krvne žile i mogla da prenosi odgovarajuću količinu kiseonika. Ali tim naučnika otišao je korak dalje i stvorio modularnu vštačku krvnu ćeliju omogućivši dodatne funkcije kao šro su prenos leka na zadano odredište.
Da bi to postigli, bioinženjeri su prvo premazali donirane krvne ćelije slojem silicijumovog dioksida, koji su zatim obojili polimerima različitih naboja. Nakon što su sastrugali silicijev dioksid i delove čelija, preostala polimerna membrana mogla se prekriti kožom napravljenom od crvenih krvnih zrnaca.
Time su naučnici dobili praznu bikonkavnu ljušturu koja se mogla da napuni bilo kojim biohemijskim materijama, a da pritom još uvek prenosi kiseonik.
Ova veštačka krvna zrnca pokazala su se funkcionalnim tokom niza testova u laboratoriji i na životinjama. Četiri nedelje pošto su ubrizgavana u miševe nije bilo štetnih nuspojava.
Veštački napravljene krvne ćelije, bile su sposobne da prenose kiseonik i mogle su da se probiju sve do najsitnijih kapilara isto kao i biološke verzije krvnih ćelija.
