Uticaj pandemije na psihičko zdravlje je neverovatan. U jednom trenutku, čak trećina svetske populacije bila je zatvorena u kuće.
To znači da je 2,6 milijardi ljudi, više nego što ih je bilo na planeti u doba Drugog svetskog rata, doživljavalo emocionalne i financijske odjeke pandemije.
Pandemija i karantin nedvosmisleno su najveći psihološki eksperiment u istoriji”, napisala je psiholog Elke Van Hof, profesorka na Slobodnom univerzitetu u Briselu prenose strani mediji.
Jedna od ključnih osobina ljudi jeste prilagodljivost, a ona je došla do izražaja i tokom pandemije, navodi psihijatar Džordž Eman Vailant sa Univerziteta Harvard, te dodaje: “Kada se grana savije, a ne polomi, vraća se i nastavlja da raste”.
Čak i ako se većina pokaže otporna, dobar deo ljudi ugrožen je psihološkim uticajem pandemije pa nas očekuje pravi cunami mentalnih bolesti, upozoravaju stručnjaci.
Ljudi se susreću s višestrukim udarcima – strahom od bolesti, usamljenošću, gubitkom voljenih, posledicama ekonomske krize, neizvesnošću kada će se pandemija završiti.
Mnogi će zbog toga patiti od depresije, anksioznosti ili posttraumatskog stresa. To su pokazali i rezultati poslednjih istraživanja.
Džordž A. Bonano sa Univerziteta Kolumbia, koji je istraživao psihološke posledice velikih trauma, navodi da 65 odsto ljudi pokazuje minimalne psihološke simptome kad se suoče s velikim stresom, 25 odsto ima privremene probleme, dok 10 odsto pati od trajnih mentalnih poremećaja.
Međutim, kako dodaje, ono što je zabrinjavajuće jeste to da se za ljude koji su niže na ekonomskoj lestvici, opasnost od psihijatrijskih poremećaja udvostručuje.
