Godine 1999. u blizini nemačkog grada Nebre, dvojica tragača za blagom su pomoću detektora metala pronašli neobičan artefakt.
Stručnjaci su zaključili da bronzani disk promera trideset dva centimetra, presvučen plavkasto-zelenom patinom sa zlatnim umecima u obliku sunca, meseca i zvezda, predstavlja predmet religijskog poštovanja, ali i sofisticirani astronomski sat.
Radiokarbonska analiza je pokazala da je tzv. Nebeski disk iz Nebre nastao pre više od 3.800 godina, što ga čini najstarijim poznatim prikazom svemira.
Premda se ispočetka sumnjalo u autentičnost predmeta, struka je odbacila takve spekulacije, a o disku se od tada više-manje unisono priča kao o jednom od najvrednijih arheoloških nalaza dvadesetog veka i nemačkom nacionalnom blagu.
Na sveopšti užas patriotski nastrojenih arheologa, dvojica njihovih kolega sada tvrde da slavni disk nije, falsifikat, ali i da nije onoliko star kao što se prvobitno mislilo.
Da budemo precizni, vreme njegovog nastanka pomakli su deset vekova unapred.
A to znači da postoji barem jedan stariji kosmički prikaz – i to onaj pronađen na svodu drevne egipatske grobnice.
Arheolozi Rupert Gebhard i Rüdiger Krause drznuli su se da uvrede zemljake.
U nedavno objavljenoj studiji u kojoj tvrde da disk uopšte nije bio deo bogate riznice iz bronzanog doba, koju su činili mačevi, sekre i basnoslovno vredan nakit, već da je nađen na drugom mestu(!?)
“Znali smo da ćemo doživeti napade – za Nemce, ovaj predmet predstavlja nacionalno blago, baš poput Betovenove ‘Devete simfonije’. Odgovornost prema istini je, međutim, veća od one prema kolektivnom osećaju ponosa”, jasan i glasan je Gebhart.
Kako je došlo do zabune?
Valja znati da se traganje za blagom pomoću detektora metala u Nemačkoj smatra ilegalnim, odnosno pljačkom grobova.
Dvojica muškaraca, koji su uhapšeni nedugo nakon što su pronalazak prodali za pišljivih tridesetak hiljada tadašnjih nemačkih maraka, pretrgli su se kako bi pokazali da sarađuju s organima zakona te su u iskazu napričali štošta, između ostalog, i laž da je disk bio deo veće zbirke.
Da li li Gebhard i Krause u pravu, trebalo bi da pokažu dalje analize. U svakom slučaju mit su već razbili u paramparčad.
