Planeta Mars poznata je po svom crvenkastom i hladnom pustinjskom krajoliku. Čitav planet prekriva naizgled beskrajna neplodna pustoš. Premda na polarnim područjima zna da bude većih količina leda, donedavno se smatralo da na njemu nema ni kapljice tekuće vode.
Ipak naučnici su još 2018. godine došli do neverovatnog otkrića – pronašli su dokaze o postojanju ogromnog bazena tekuće vode na Marsovom južnom polu. A sada je otkrivena čitava mreža manjih jezera ispod južne polarne ledene kape, što znači da prvo otkriveno jezero nije jedinstven slučaj ili neka anomalija u okolišu Crvene planete.
“Postojanje jednog subglacijalnog jezera moglo bi se pripisati ad-hoc uslovima poput prisutnosti vulkana ispod ledene ploče ili nekoj drugoj situaciji jedinstvenoj za određeno područje. Ali otkriće celog sistema jezera ukazuje na to da je njihov proces formiranja relativno jednostavan i možda čak uobičajen za Mars”, rekla je geofizičarka Elena Pettinelli sa Univerziteta Roma Tre u Italiji.
Kako je otkriveno prvo skriveno jezero
Prvo subglacijalno jezero na Marsu, odnosno jezero skriveno ispod ledenog pokrivača, uočila je svemirska letelica Mars Express pre nešto više od dve godine.
Naučnici su putem uređaja Mars Advanced Radar for Subsurface and Ionosphere Sounding (MARSIS), koji se nalazi na letelici, analizirali odbijanje radiotalasa od površine i time odredili izgled topografije. Stručnjaci koriste istu tehniku na Zemlji pri potrazi za subglacijalnim jezerima na Antarktiku.
2018. je tim postupkom na Marsu otkriveno jedno subglacijalno jezero koje se nalazi oko 1,5 kilometara ispod južne polarne ledene kape, a koje je široko oko 20 kilometara.
“Neke vrste materijala odražavaju (odbijaju) radarske signale bolje od drugih, a među njima je tekuća voda”, rekla je za Science Alert planetarna naučnica Gracijela Kapareli sa Univerziteta Sautern Kvinsland u Australiji.
Posle prvog takvog otkrića, naučnici su nastavili s potragom pa su nedavno pronašli tri nova jako “odražavajuća” područja. Drugim rečima, izgleda da nedaleko od početnog jezera postoji mreža skrivenih subglacijalnih jezera.
“U kopnenom subglacijalnom okruženju tako snažno odbijanje signala povezuje se s prisutnošću tekuće vode. Ne postoje drugi mehanizmi koji mogu stvoriti tako jaku anomaliju”, rekla je Pettinelli.
Moguć život na Marsu
Planetarna naučnica je rekla kako bi ta jezera “mogla i dalje da sadrže tragove oblika života koji je mogao evoluirati kada je Mars imao gustu atmosferu, blažu klimu i tekuću vodu na površini, odnosno kada je nalikovao ranoj Zemlji”.
Moguće je čak, smatraju naučnici da se u tim jezerima još uvek nalazi i razvija mikro- život. Naime, poznato nam je kako na Zemlji postoji život na nekim najslanijim i najnegostoljubivijim mestima, kao i u subglacijalnim rezervoarima.
Ovo otkriće nudi nam i bolju predstavu o klimi na Marsu i hemijskom sastavu tla, što je povezano s razvojem života.
Na primer, činjenica da su glavno jezero i okolna manja jezera još uvek tekući sugeriše da su “hipersalinični”, odnosno da sadrže mnogo soli. Takav sastav snižava tačku otapanja, sprečavajući smrzavanje vode usprkos hladnom okruženju, piše CNN.
Ranije studije pokazuju da je možda pre 3 do 4 milijarde godina Mars, koji je sada hladan i negostoljubiv, bio dovoljno topao da ima kišu i tekuću vodu, što bi mogao da bude dobar temelj za razvoj mikroba. Ali najnovije istraživanje pokazuje da život na Marsu možda nije samo stvar prošlosti.
“Otkriće mogućih slanih vodenih rezervoara posebno je uzbudljivo zbog potencijalnog postojanja mikrobnog života”, navodi se u studiji.
Različiti oblici života
Ako u tim slanim vodama zaista postoji život, on bi mogao da ima različite oblike. Stručnjaci smatraju da bi se tamo mogli da nalaze anaerobi – sićušni organizmi kojima nije potreban kiseonik- ili ekstremofili, odnosno organizmi koji mogu da prežive na ekstremnoj hladnoći.
Mogli bi da postoje čak i aerobi (organizmi kojima je potreban kiseonik) jer slani spremnici s vodom, poput manjih jezera ili bara, znaju da sadrže šest puta veći nivo kiseonika nego što je minimalno potrebno mikrobima.
