Prva postavka u Narodnom pozorištu poznatog romana o identitetu i društvu, ljudskim sličnostima i različitostima, napisanog davne 1928. godine. Orlanda u alternaciji, tumači studentkinja treće godine FDU-a Iva Milanović i mladi glumac Dragan Sekulić, a u ansamblu su i Aleksandra Nikolić, Sena Đorović, Vanja Ejdus, Kalina Kovačević, Nikola Vujović, Pavle Jerinić, Miloš Đorđević i Zoran Ćosić.
Prva premijera biće održana 29. novembra (20,30) na Sceni „Raša Plaović“, a druga – 30. novembra, na istoj sceni i u isto vreme.
Narodno pozorište vam je, već na samom početku karijere, pružilo priliku da zaigrate u ulozi koju bi mnoge vaše koleginice/ kolege poželele. Osim izazova, pretpostavljam da negde, ipak, postoji i izvesno breme u smislu kako opravdati ukazano poverenje, pogotovu kad uzmemo u obzir i činjenicu da je uloga Orlanda veoma kompleksna, neobična, višeslojna…
IVA: Na audiciju sam otišla iz znatiželje. Bila je to moja druga audicija u profesionalnom pozorištu i, iskreno, uopšte nisam očekivala da ću dobiti ulogu. Da, odgovornost je velika, svakako, ali verujem da se sve dešava s razlogom, i da mi je, iz nekog razloga, taj izazov dat baš sada. Trudim se da se bavim komadom i tekstom da bi iznela to najbolje što mogu, a publika će biti ta koja će reći da li sam „opravdala poverenje”, kao, naravno, i reditelj, ako ispunim zadatak. Meni je najbitnije da kroz ovaj proces učim i upijam.
DRAGAN: Za mene je svaka uloga, pogotovo jer sam i dalje na početku, izazov. Neke su bliske mom senzibilitetu pa je do konačnog rezultata lakše doći. Sa Orlandom je situacija drugačija. Ima stvari koje su bliske mojim ličnim iskustvima, ali ima i onih o kojima nikad nisam razmišljao niti se obreo u njima, poput promene pola – biti žena…
U svakom slučaju, veoma se radujem zadatku i radu na njemu. Moram priznati da postoji određena doza pritiska, treme i straha. Mislim da je ima u skoro svakom poslu, ali uz pomoć kolega i reditelja polako se oslobađam i uživam u svakoj probi. Nadam se da ću opravdati ukazano poverenje.
Koja je bila vaša prva asocijacija na Orlanda?
IVA: Prva asocijacija bio mi je „Mali Princ”, koji upoznaje svakakve ličnosti. I on sam je ličnost koja nailazi na izvesne prepreke tokom „odrastanja” i čije se iluzije ruše. On želi da živi, piše i voli. Kao što i svi mi, na kraju krajeva, želimo da ostanemo deca. To jest, trebalo bi da negujemo dete u sebi. I to je ono što je meni najlepše kod njega – njegova naivnost i ružičaste naočare.
DRAGAN: Nemam prvu, ima ih mnogo, mnogo. Izdvojiću nekoliko – sazrevanje (koje mi je u neku ruku blisko, jer i dalje sam u tom procesu), poezija; borba protiv skoro svih društvenih pravila i normi, ljubav; rušenje granica prostora i vremena u potpunosti.
Sam roman je sigurno jedan od najzanimljivijih koje sam čitao u skorije vreme. Tematika ove knjige je veoma važna i njena vrednost i aktuelnost su neprolazne. Iako se Orlandov pol menja, ličnost ostaje ista. Kako tumačite to što promena pola, uprkos tome što utiče na menjanje budućnosti, nije dovela i do promene identiteta?
IVA: Meni ta promena pola ne predstavlja nikakvu prepreku. Kao ni Orlandu. On je to što jeste, njegove želje i porivi nemaju nikakve veze sa njegovim polom.
DRAGAN: Najjednostavnije rečeno – važno je šta je čovek oseća u dubini svoje duše. Virdžinija Vulf se lepo poigrala sa ovim motivom i pokazala nam da je promena fizička dok biće ostaje isto.
Koliko se muškarci i žene razlikuju u smislu kada se oljušte slojevi afektacije i izigravanja koji se dešavaju van scene?
IVA: Naravno da se razlikujemo, prvenstveno fizički. Ali, to nema veze sa unutrašnjim sadržajem. Životi su različiti, okolnosti takođe, i muškarci varaju, kao i žene. Pate, vole, plaču.. ali postoje stigme koje ograničavaju. Muškarci ne smeju biti mlakonje, žene moraju biti dame. Nijedna ličnost se ne može svesti na samo jednu tačku.
DRAGAN: Mislim da se razlikujemo, nisam siguran u kojoj meri i koliko, ali bi bilo dosadno da smo isti. Teško je te slojeve u današnje vreme oljuštiti, pa su razlike, samim tim, uočljivije i izražajnije.
Za Urbancube Mikojan Bezbradica
APSOLUTNI POČETNICI
Ivi Milanović, studentkinji treće godine glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Srđana Karanovića i asistenta Dušana Matejića, ovo će biti prvi profesionalni angažman u nekom srpskom pozorištu. Za razliku od teatra, situacija na filmu i televiziji je malo drugačija. Sarađivala je sa rediteljem Olegom Novkovićem – prvo u filmu „Živ čovek“, a potom i u seriji „Močvara“.
Trenutno snima seriju „Nečista krv“, po scenariju Vojislava Nanovića i Milene Marković i u režiji Gorana Stankovića i Milutina Petrovića.
Dragan Sekulić je diplomirao glumu pre nekoliko godina na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Biljane Mašić. Do sada je najviše radio u pozorištu. Igrao je u predstavama „Elektra“ (Hor), „Ledena kraljica“ (Kaj), „Jeste li za bezbednost“ (David Šalamun, Vodnik), „Tica“ (Renaldi), „Leons i Lena“ (Leons)… Snimio je i dečiju seriju „Muke jednog Lava“.
