Jedna od bajkovitih priča je i ona o figuricama iz Akambra, koja se desila četrdesetih godina prošlog vega. 1944. godine, Waldemar Julsrud je jašući po obroncima planine El Toro, iznenada spazio kamenje i keramičke predmete kako vire iz zemlje.
Sjahao je, iskopao par komada i shvatio da ne liče ni na šta što je do tada video. Napomenuću da je Julsrud bio obrazovan Nemac, i da su mu dobro bile poznate stare civilizacije i kulture, sobzirom da je 1923. godine nedaleko od pomenutog mesta učestvovao u otkriću civilizacije Chipicauro, koja je do tada bila nepoznata. Ubrzo je unajmio meksičkog farmera Odilona Tinajeroa da kopa na području gdje je otkrio keramičke figure i potraži još sličnih predmeta.
Hiljade iskopanih artefakta pretvorili su Julsrudovu veliku kuću u muzej. Oblikovane u različitim bojama gline, tu su bile figure koje su predstavljale dinosauruse, različite rase i narode – Eskime, azijate, afrikance, bradate kavkažane, Mongole, Polinežane i predmete koji su pokazivali kulturne veze sa Egipćanima, Sumerima i drugima. Predmeti su bili izrađeni od gline i kamena, različitih veličina, od tek nekoliko centimetara do onih visokih skoro metar.
U toj zbirci od preko 30 000 predmeta ni jedan nije bio duplikat. Svaki glineni predmet bio je napravljen individualno, bez kalupa, vešto oblikovan u skulpturu i pažljivo ukrašen. Bila je to kolekcija jedinstvena po svojoj veličini. Sadržavala je stotine figura dinosaurusa koje su predstavljale različite vrste. Između ostalih, tu je bio i brahiosaurus, američki dinosaurus, koji je u to vreme bio skoro potpuno nepoznat javnosti.
Meksička država Guanajuato je i danas slabo paleontološki i arheološki istražena. Ipak, dokazi pokazuju da je u proteklih 4.000 godina u dolini Akambaro postojala civilizacija koja je jako dobro poznavala dinosauruse.
Cela Julsrudova kolekcija, koja je nekada imala čak 35 hiljada figura, zaključana je pedesetih godina u skladište i uglavnom je bila nedostupna. Ipak, 1999. godine, uporni dr. Dennis Swift i dr. Don R. Patton,(kojima je trebalo nekoliko dana pregovora sa gradonačelnikom, ministarstvom turizma i acambarskim muzejom kako bi dobili dozvole da vide deo zbirke), uspeli su da pregledaju sadržaje 14 kutija i fotografišu preko 800 figura.
Jedan od zapanjujućih trenutaka bio je onaj kad su odmotali predmet za koji se ispostavilo da je savršen prikaz iguanodona. Ova figura pokazuje znanje koje je o toj životinji stečeno tek u zadnjih nekoliko godina, što znači da ni jedan prevarant nije mogao izraditi takav model četrdesetih tih godina 20. veka.
Od trenutka iskopavanja, počinju da se javljaju optužbe o falsifikovanju i lažiranju. Kako bi se srušile optužbe, Charles Hapgood, profesor istorije i antropologije na Keene State Collegeu Univerziuteta u New Hampshireu, je 1955. godine proveo nekoliko meseci u Akambaru i pomno istražio zbirku, uključujući i njeno radiometrijsko datiranje.
Kako bi eliminisao svaku mogućnost da je Tinajero ili bilo ko drugi podmetnuo nalaz, odučio je da iskopava ispod kuće koja je izgrađena 1930. godine, mnogo pre otkrića nalaza na brdu El Toro.
Kuća koja se nalazila tačno iznad odgovarajućeg mesta pripadala je šefu policije. On je dao dozvolu da se kopa ispod poda njegove sobe. Ispod betonskog poda sobe iskopana je dva metra duboka jama. Tamo su nađene još 43 figurice istog tipa, od kojih su neke predstavljale dinosauruse pa je tako srušena mogućnost prevare.
Nekoliko uzoraka je podvrgnuto još uvek mladoj radiokarbonskoj metodi datiranja. Tri radiokarbonska testa koji su napravljeni u korporaciji Isotopes Incorporated u New Jerseyu pokazali su da su figurice izrađene 1640. pne, 4530. pne i 1110 pne. 18 uzoraka podvrgnuto je testu termoluminescencije na Univerzitetu Pennsylvania, a svi su datirali figurice oko 2.500 g. pne. Ovi rezultati su kasnije povučeni, čim su oni koji su ih radili saznali da uzorci pripadaju figuricama dinosaurusa. Kako prihvatiti nešto što se potpuno kosi sa svim naučnim ubeđenjima do tada?
Naišavši na ignorisanje svog otkrića, Waldemar Julsrud napisao je knjigu «Enigmas Del Pasado» u kojoj je opisao svoja iskopavanja i zbirku od 35.000 keramičkih figura, od kojih najmanje 2.600 prikazuju dinosauruse.
U najnovije vreme kreacionisti su na neki način “prisvojili” akambarske dinosauruse kao dokaz priče o starosti Zemlje. Biblija kaže da je stara par hiljada godina, pa je to došlo kao jedan, onako baš dobar dokaz.
