Zima obično gasi većinu požara. Ali na krajnjem severu neki šumski požari jednostavno ne umiru. Naučnici su ih prozvali “zombi požarima”.
Nakon leta mnogo toplijih od normalnih, neki požari mogu da tinjaju cele zime. Sledećeg proljeća može se pojaviti plamen, naizgled niotkud.
Ti su “zombi požari” retki, ali ponekad mogu značajno da utiču na ololinu. Takođe, zbog klimatskih promena oni bi mogli da budu sve češći, upozorava studija.
Zombi požari hiberniraju pod zemljom dok u hladnoći pod snegom tinja treset bogat ugljenikom Većina tih skrivenih požara ne zahvata mesta dublja od 500 metara.
U proleće se požari ponovno javljaju u blizini mesta koja su se ugljenisala prethodne sezone. Tada se okreću spaljivanju svežeg goriva, a to se može dogoditi i pre sezone požara.
Neobičan obrazac
Zombi požari dosad su bili poznati uglavnom iz priča vatrogasaca. Malo je naučnika proučavalo tu pojavu. Sve dok jedan istraživački tim nije uočio neobične obrasce na nekim satelitskim snimcima.
“Nekoliko godina novi bi požar izbio na mestima vrlo blizu lanjskog požara”, navodi šef tima Rebeka Šolten koja proučava Zemljine ekosisteme na Univerzitetu Vrije (Amsterdam, Holandija). To novo zapažanje potaknulo je istraživače da se zapitaju koliko često požari mogu da prežive zimu.
Tokom tih 17 godina, zombi požari činili su manje od jedan odsto ukupne površine spaljene šumskim požarima. Ali stopa se menjala iz godine u godinu. Naprimer 2008. godine, tim je otkrio da je u jednom zombi požaru na Aljasci izgorelo oko 13.700 hektara, što je više od jedne trećine svih požarišta u državi te godine.
Najcrnji scenario
Uočen je jasan obrazac: zombi požari bili su verovatniji i spalili su veće komade zemlje nakon vrlo toplih leta. Visoki temperaturni pokazatelji mogu dopustiti požarima da prodru dublje u tlo, zbog čega će preživeti do proleća.
To znači da bi pretnja zombi požara mogla rasti s klimatskim promenama. Šume na krajnjem severu već se zagrevaju brže od proseka sveta.
“Osim toga, sve je više veoma toplih leta i sve većih požara i intenzivnog spaljivanja. Neka tla sadrže mnogo ugljenika, možda i dvostruko više od Zemljine atmosfere. Više požara moglo bi da oslobodi ogromne količine gasova staklene bašte, što bi pokrenulo ciklus zagrevanja i još veći rizik od požara”, zaključuje Šolten.
