Nemci su ih se toliko plašili da noću nisu smeli da pale cigarete kako ih Noćne veštice ne bi videle.
Uvek su letele noću, a kada bi se približile meti ugasile bi motor i napale.
Ko su bile Noćne veštice
Noćne veštice su bile prve žene vojni piloti u 20. veku, koje su se borile protiv neprijatelja u Drugom svetskom ratu.
Kada je Nemačka 1941. godine napala Rusiju ženama u Sovjetskom Savezu nije bilo dozvoljeno da pristupe vazduhoplovnim snagama, mogle su da budu samo na linijama fronta.
Tako su nastale tri borbene grupe – 586. puk, 587. puk i najčuveniji 588. puk, a Sovjetski Savez je time postao prva zemlja koja je dopustila ženama da upravljaju borbenim avionima.
Na hiljade dama prijavilo se za obuku, a za svaki puk odabrano je po 400 žena koje su za godinu dana prošle obuku. Kako Rusi u to vreme nisu imali žene vojne pilote, nije bilo ni odgovarajuće odeće, pa su ove heroine nosile široke uniforme i prevelike čizme, ali to ih nije sprečilo da postanu najbolje.
Noćne veštice imale su samo kompas, kartu, štoperice, olovke i svetiljke, ali su uspešno izvršile 30.000 bombarderskih napada.
Avion Polikarpov Po-2, dvosed sa otvorenim kokpitom, nije pružao nikakvu zaštitu, bio je mali i mogao je da nosi samo dve bombe odjednom, pa su tako morale da izvode više napada tokom noći. Ipak postojale su i neke prednosti, avion je bio lagan i primitivne konstrukcije pa ga je bilo teško uočiti na radaru.
Naziv su im dali Nemci koji su pričali da je to zvuk veštičje metle, a kada je komanda 588. puka je bila ponosna kada je saznala za nadimak, koji im je neprijatelj dao.
Kolika pretnja su bile po Nemačku vojsku govori podatak da su Nemci svakom vojniku koji bi uspeo da pogodi jednu od Noćnih veštica dodeljivali prestižnu medalju – Gvozeni krst.
Tokom rata trideset dve “Noćne veštice”, uključujući i Raškovu, izgubile su život u borbi. Dvadeset i dve heroine osvojile su najviše odlikovanje svoje zemlje – Nagradu heroja SSSR.
Za Urbancube Jelena Jovanović
