Za otprilike 5 milijardi godina, Sunce će napustiti svoju glavnu sekvencu i postati crveni div. Proširiće se i transformisati u užarenu, zlonamernu loptu te progutati i uništiti Merkur, Veneru, Zemlju i najverovatnije Mars.
Može li čovečanstvo preživeti sunčevu fazu crvenog diva? Vanzemaljske civilizacije (ETC) su se možda već suočile s ovom egzistencijalnom pretnjom.
Da li su to mogli da prežive migracijom u drugi zvezdani sistem bez upotrebe svemirskih brodova?
Stotine ili hiljade godina putovanja do druge zvezde?!
Čitaoci Universe Today dobro su upućeni u poteškoće međuzvezdanog putovanja. Naš najbliži susedni solarni sistem je Alfa Kentaur.
Kad bi čovečanstvo moralo da beži od egzistencijalne pretnje u našem Sunčevom sistemu i kad bismo mogli da identifikujemo planetarni dom u galaksiji Alfa Kentaur, i dalje bi nam trebalo više od četiri godine da stignemo tamo – i to samo kad bismo mogli da putovati brzinom svetlosti!
Ali bilo bi nam potrebno bar još pet godina da dođemo do orbitera koji bi nas odveo do Jupitera u našoj tehnološkoj fazi. Mnogo se priča o generacijskim zvezdanim brodovima, gde bi ljudi mogli da živeti generacijama dok su na putu do udaljene planete pogodne za život.
Umesto toga mogli bi koristiti slobodno plutajuće planete, takođe poznate kao planete skitnice.
Zašto to civilizacija ne bi mogla da oponaša?
“Pretpostavljam da bi vanzemaljske civilizacije mogle koristiti slobodno plutajuće planete kao međuzvezdani transport za dolazak, istraživanje i kolonizaciju planetarnih sistema”, piše Irina Romanovskaya proferka fizike i astronomije na Houston Community College..
A kada je u pitanju potraga za drugim civilizacijama, ti bi napori mogli da ostave tehničke potpise i artefakte.
Moguće je da te plutajuće planete, bilo na Miječnom putu ili u nekoj drugoj od stotina milijardi galaksija, nose svoj život sa sobom u okeanima koji su topli od radiogenog raspadanja.
Zatim, ako sretnu zvezdu i postanu gravitacijom vezani, taj je život realno iskoristio plutajuću planetu kako bi se, nadamo se, transportirao na neko gostoljubivo mesto. Pa zašto to i ljudska civilizacija ne bi mogla da oponaša?
Mračni, hladni i negostoljubivi
Slobodno plutajuće planete smatramo mračnim, hladnim i negostoljubivim. One to i jesu, osim ako nemaju tople okeane ispod površine, jer oni takođe nude neke prednosti.
“Slobodno plutajuće planete mogu osigurati stalnu površinsku gravitaciju, velike količine prostora i resursa”, piše Romanovskaya. “Slobodno plutajuće planete s površinskim i podzemnim okeanima mogu pružiti vodu kao potrošni resurs i za zaštitu od svemirskog zračenja.”
Napredna civilizacija takođe bi mogla da projektuje planetu za još veću prednost usmeravajući je i razvijajući izvore energije. Romanovskaya sugeriše da ako smo na rubu korišćenja kontrolisane fuzije, onda bi je napredne civilizacije možda već mogle da koristiti, što bi moglo promeniti frigidne plutajuće planete u nešto što bi moglo podržavati život, piše Universe Today.
