Suosnivač Microsofta i filantrop Bil Gejts lani je izneo dramatične procene o budućnosti tržišta rada, upozorivši da će strelovit uspon veštačke inteligencije (AI) iz temelja promeniti tržište globalne radne snage.
Dok integracija ove tehnologije u poslovne procese izaziva opravdan strah od masovnih otpuštanja – što potvrđuju i podaci investicione banke Morgan Stanley o gubitku radnih mesta u Velikoj Britaniji – Gejts smatra da će tri specifična sektora ostati otporna na automatizaciju zahvaljujući ljudskoj kreativnosti i nadzoru.
U svojoj analizi Gejtst ističe kako bi neverovatna efikasnost veštačke inteligencije dugoročno mogla dovesti čak i do skraćivanja radne sedmice na svega tri dana. Ipak, takvu će stvarnost uživati ponajpre oni u sektorima koje AI ne može u potpunosti da zameni.
Ranjivi sektori
Prema njegovom mišljenju, programeri će i dalje biti neophodni jer, uprkos sposobnosti sistema da samostalno generiše kôd, oni i dalje čine greške koje zahtevaju ljudsku ispravku i preciznu doradu. Programeri će, stoga, biti ključni za dalje usavršavanje same tehnologije.
Druga grupa zanimanja koja bi trebalo da preživi ovu revoluciju jesu biolozi, pogotovo oni u području medicinskih istraživanja i genetike. Iako AI izvrsno analizira velike setove podataka i dijagnostifikuje bolesti, Gejts napominje kako joj nedostaju intuicija i kreativnost potrebne za postavljanje revolucionarnih hipoteza. U tom kontekstu, AI će biolozima služiti kao moćan alat, a ne kao zamena.
Uspoređujući trenutnu situaciju s ranim danima interneta ili industrijskom revolucijom, milijarder naglašava da je prilagođavanje ključ opstanka. Iako je priznao određenu dozu neizvesnosti rekavši “Moja predviđanja možda neće biti stopostotno tačna”, njegova poruka je jasna:
“Radnici u ranjivim sektorima će morati da preispitaju svoje karijerne puteve. Budućnost rada neće zavisiti samo o tome što AI može da učini, već o tome kako će je ljudi iskoristiti u svoju korist- piše Greek Reporter.
