Postoji li neko rođen šesdesetih godina prošlog veka, a da nije gledao jedan od najvećih vesterna svih vremena “Tragači” Džona Forda?
Da podsetim, to je klasik u kome Džon Vejn igra Itana Edvardsa čija je bratanica Debi (Natali Vud) oteta u napadu Komanča i koji kreće u petogodišnju potragu za njom.
Na kraju je, naravno, vraća u okrilje ljudi koji je vole…
Malo čak i filmofila, međutim, zna da su “Tragači” pravljeni po istinitom događaju.
Podloga za čuveni “vestern” je izveštaj nekadašnjeg reportera “Vašington posta” i dobitnika Pulicera Glena Frankela o otmici devetogodišnje Sintije En Parker u Teksasu 1863. godine i 25-godišnjoj potrazi za njom.
Kada je Parkerova konačno pronađena, ona više nije bila devojčica koje se njena porodica sećala i koju je želela ponovo da vidi (kao u Fordovom filmu).
Ona je bila prava Komanči, žena ratnika i majka troje dece.
Njen povratak u belo društvo i tužan ostatak života razlikuju se su Fordovog filma gde se otmica Debi zavrašava hepiendom!
Đavolja rabota u Bavarskoj
Šta tek reći za “Egzorcizam Emili Rouz”? Verovali ili ne i ovaj “horor” (u nezvaničnim anketama proglašen za jedan od najstrašnijih filmova ikad) pravljen je po stvarnom događaju i likovima. Tom Vilkinson je svešenik, otac Mur koji je devojku Emili oslobodio đavola. Emili, na kraju, ipak umire, a oca Mura optužuju za njenu smrt.
https://www.youtube.com/watch?v=32XYOKy4s7g
U stvarnosti mlada učenica Anelis Mičel u Bavarskoj iznenada dobija stravične napade. Zabeleženo je da je počela da gubi glas i da je joj se obraćao demonski glas, uništavala je raspeća, pila vlastiti urin i jela insekre. Kako joj lekari nisu mogli pomoći, njeni roditelji su se obratili za pomoć lokalnom svešteniku.
Na kraju se u njeno lečenje uključila i crkva i tokom godinu i po dana (od januara 1975. do juna 1976. godine) Anelis je čak 67 puta podvrgnuta ritualu egzorcizama. Umrla je 1976. u 24 godini života od izgladnelosti i dehidracije. Njeni roditelji i sveštenik koji je bio zadužen za egzorcizam osuđeni su na po šest meseci zatvora zbog ubistva iz nehata.
Dva puta tukli naciste
Zaljubljenici u celuloidnu traku svakako se sećaju filma “Beg u pobedu”. Ono, kad zarobljenici iz nacističkog logora u Francuskoj najpre u fudbalskom meču ponize moćnu reprezentaciju Hitlerove Nemačke, a potom uz pomoć publike pobegnu. Ko može da zaboravi Peleove makazice, ili Staloneovu odbranu penala…
Zvuči neverovatno, ali to se zaista desilo. Za razliku od filma, priča se nije dogodila u Parizu, već u Ukrajini. Među brojnim zatvoreniocima bili su i fudbaleri Dinama iz Kijeva. Nacisti su odlučili da organizjuju fudbalski meč Ukrajinaca protiv tima nemačkih pilota.
Za svaki slučaj postavili su jasna pravila igre. Ako Ukrajinci pobede, umreće! Pogađate, naravno, nacisti su izgubili, ali su odmah zatražili revanš. Ovaj put su za sudiju postavili SS oficira. Ukrajinci su ih, međutim, ponovo razbili s četiri gola razlike. Za nagradu su dobili specijalan tretman (čitaj mučenje) u nemačkim zatvorima. Većina pobednika nije preživela.
1000 godina mraka
Ko ne zna ko je Hipatia i kako je tragično završila mora da pogleda Agoru iz 2009. godine. Film je brutalna istina o uništenju Aleksandrijske biblioteke (zvanično najveća tragedija u istoriji čovečanstva), ali i priča o tome kako je svet gurnut u mračno doba koje je trajalo više od hiljadu godina.
To je storija o tome kako su hrišćani proterali Jevreje iz Aleksandrije, kako su razorili i spalili čuvenu biblioteku i uništili celokupno znanje antike!
Hipatia je, podsetimo, bila ćerka poslednjeg upravnika biblioteke. Živela u četvrtom veku i bila najčuvenija matematičarka u istoriji. Inteligentnija i uticajnija od većine filozofa svog doba.
Ledeni momci s Jamajke
“Ledena staza” je gotovo nadrealna priča o bob timu sa Jamajke. Propali američki trener grupu lokalnih mladića ubedi da naprave pravi bob tim. Iako se isprva snalaze kao slonovi u staklari, na kraju dospevaju na Olimpijske igre, gde im medalja izmiče za dlaku.
U stvarnosti nije postojao propali američki trener već dva američka biznismena koji su na Jamajci slučajno prisustvovali takmičenju u guranju kolica. Zaključili su da je to vrlo slično bobu pa su mlade Jamajčane ubedili da pokušaju da se bave ovim sportom.
Bob tim iz Jamajke učestvovao je na zaprepaštenje svih, na olimpijadi u Kalgariju. Ljubitelji zimskih sportova sigurno se sećaju legendarne scene kada su posle udesa svoj bob preneli na rukama preko cilja.
Na kraju su postali toliko dobri pa su 2000. godine osvojili zlato na svetskom prvenstvu.
Ništa neobično, reći ćete! Da, samo što je Jamajka ostrvo koje nikad nije videlo sneg.
Za Urbancube priredio M. Ćopić
