Projekt je najozbiljnije shvatila Kina koja već treću godinu u nizu ulaže u projekt ispaljivanja metaka s komprimiranom soli i mineralima u nebo. Sve je veći i broj država koje ovakav program implementiraju u nacionalnu strategiju. Zanimljivo, jedino su SAD na papiru nekada imale program (čak i odelenje u ministarstvu, 60-tih i 70-tih godina prošlog veka), a danas sve komentarišu kao ‘teoriju zavere’.
Ideju je patentirala američka kompanija ‘General Electric Co.’ koja je još četrdesetih godina prošlog veka na planini Vašington simulirala rast ledenih kristala u oblacima.
Stvorili su i kišu i druge padavine pa je patent otkupio vojni sektor – tehnologija je navodno korišćena tokom Vjetnamskog rata.
‘Operacija Popaj’ otišla je iza zavese u trenutku kada je bilo nemoguće dokazati da li su nastale padavine umetni produkt ili samo potencirane stvarne padavine.
Tada je na scenu stupio kontroverzni HAARP koji je koristio sasvim drugačiju tehniku – utiecaj na jonosferu, a posledično i na tektonske ploče. Ali kako je sve obavijeno ‘teorijom zavere’, čekalo se na Katar koji je prvi javno priznao korišćenje sličnih tehnologija.
Kinesko Ministarstvo finansija objavilo je strateški plan po kojem će do 2020. stvoriti više od 60 milijardi kubnih metara kiše, a svoja iskustva odlučili su da prenesu i Indiji koju često pogađaju velike suše.
Roiters prenosi da je i ruska Vlada uključila resurse u slična istraživanja, a jedan od izvođača radova privatna je kompanija ‘Weather Modification Incorporated’.
Stigma o ‘teoriji zavere’ uspešno je skinuta s tehnologije pa su i Univerziteti ušli u priču, bez previše ustručavanja. Njihova je teza da sav vazduh sadrži vlagu i čak i najtoplijim i u najsušim predelima voda ostaje u vazduhu – pre kiše kapi se kondenzuju i hlade na sićušnim česticama poput prašine, te formiraju oblake.
Injektiranje zrna s hemijskim supstancama u oblake radi hlađenja i dodavanja materijala za lakšu kondenzaciju ubrzava proces. Tehnologija je dakle prilično jednostavna.
Famozna HAARP tehnologija ipak funkcioniše nešto drugačije. Njom se bavi švajcarska kompanija ‘Metro Systems International’ i u sklopu projekta ‘Weathertec’ pomoću jonizatora kreira polje negativno naelektrisanih čestica u jonosferi, zbog čega se kao nuspojava stvaraju oblaci.
Negativno naelektrisani joni nošeni toplim vazduhom prianjaju uz čestice prašine i uzdižu ih, a naelektrisana prašina kondenzuje vlagu – iz grupe takvih čestica nastaju oblaci. Problem je što oblaci nisu blage prirode već najčešće nevremena, ali profesor Hartmut Grasl (bivši direktor instituta za tehnologiju ‘Max Planck’) tvrdi da su značajno delotvornije i da mu porudžbina ne nedostaje.
Samo u 2011. godini isporučili 74. obilne kiše. Kina razmišlja i o implementaciji takvih tehnika, ali zasad se drže gore navedenih stavki, dok Amerika mudro ćuti i ne komentariše nove trendove u modifikaciji vremena.
