Kada je žena po imenu Maš imala samo pet godina, dobila je groznicu s temperaturom većom od 40 stepeni. Devojčica je počela da dobija napade, bolest joj se pogoršala, pa je njena majka bila prinuđena da je odvede u bolnicu. Maš je bila na ivici smrti.
Maš, koja sada ima 40 godina, kaže kako je počela da se osećati sve umornije, kao da joj je bol popuštao.
U jednom trenutku, dok se život izvlačio iz nje, Maš je rekla medicinskom osoblju, koje je bilo u sobi s njenom majkom, da se “oseća mnogo bolje”.
Međutim, u tom trenutku, Maš je osetila kako je počela da nadilazi prostor i vreme, kao da je bila deo samog univerzuma.
Za Fondaciju za istraživanje iskustava “Tik do smrti”, napisala je:
– Zvukovi u prostoriji počeli su da dobijaju šuplju jeku. Imala sam potrebu da zatvorim oči pa sam to i učinila. Osećala sam se tako ponosno. Otvorila sam oči i ugledala – sebe. Nisam bila uznemirena ni uplašena. Ali, bila sam malo zbunjena. Znala sam da nemam telo. Osećala sam se kao da sam deo svega i svakoga. Samo sam lebdela. Mogla sam da vidim druge prostorije”.
“Kasnije sam detaljno opisala razgovore, za koje nema šanse da sam ih mogla znati. Izdigla sam se iz bolnice i nastavila se uzidzati. Videla sam događaje iz mog kratkog života.
Posje sam detaljno opisala stvari koje su se dogodile čak i pre nego što sam naučila da govorim. To su bili događaji kojih se nikako ne bih mogla da setin, ali sećam ih se i to s mnogo detalja. Dok sam se nastavila da uzdižem, osećala sam se spokojno.
Nije bilo pitanja ni nepoznanica. Vreme se “uvilo” oko sebe. Nije bilo prošlosti, sadašnjosti ni budućnosti. Sve se događalo sada i sve u isto vreme.
Osećala sam ujedinjeno ili kao da sam jedno sa svetom. Znala sam sve o univerzumu.
Razumela sam vreme i našu povezanost jednih s drugima. Znala sam da nemam više pitanja.
Iznenada, počela sam se kretati k prelepom svetlu i želela sam da ga dodirnem.
Međutim, osetila sam prasak i bila sam povučena nazad kroz bolnicu. Spustila sam se odmah”.
Maš zatim navodi kako se probudila u bolničkom krevetu, a lekari, koji su je oživeli, potrdili su joj da je bila klinički mrtva.
Međutim, lekari i medicinsko osoblje kažu da takva iskustva nisu nužno dokaz života posle smrti te da postoje naučna objašnjenja za takva iskustva jer mozak kreira takve prizore zato što je to njegova tehnika preživljavanja.
