Objekat C/2019 Q4 (Borisov) je tek drugi međuzvezdani objekat (interstelar) do sada uočen posle “Oumuamua” viđenog 2017. i prate ga teleskopi širom sveta.
Prvi rezultati sugerišu da njegov sastav možda nije mnogo drugačiji od kometa u našem svemirskom komšiluku.
Jedan je stručnjak rekao za BBC da bi taj objekat mogao da postane jedna od najslavnijih kometa u istoriji.
Možda nosi organske molekule?
Naučni tim je uz pomoć imstrumenta Oziris na desetmetarskom teleskopu u La Palmi u Španiji merio Sunčevu svetlost u vidljivom spektru koju reflektira Borisov.
Proučavanjem tog spektra naučnici mogu da izvuku zaključke o njegovom hemijskom sastavu, uključujući to kako se razlikuje od kometa koje su “rođene” u blizini Sunca.
Iako dosadašnji podaci sugerišu da Borisov nalikuje objektima bliže Zemlji naučnici bi mogli da otkriju zanimljive otklone kad analiziraju nove podatke.
Here’s a remarkable animation of #gb00234, which may be our second known interstellar visitor, taken by astronomer Gennady Borisov – who discovered the object.
2l/Borisov, perhaps?
(source: https://t.co/vkYXrK6KBC) pic.twitter.com/WObsGj3HJH
— Jonathan O’Callaghan (@Astro_Jonny) September 11, 2019
Ako te molekule budu otkrivene na kometi koji pripada sistemu druge zvezde, to bi imalo velike implikacije za potencijalni život na egzoplanetima.
To bi značilo da je moguće da život kakvog poznajemo ima izgleda da se pojavi u drugim delovima svemira.
Svetovi leda i prašine
Komete se sastoje od leda i prašine i stvaraju se u najudaljenijim delovima protoplanetarnog diska – gupe plinova i prašine koje kruže oko mlade zvezde.
Tu je voda zaleđena jer je toliko daleko od središnje zvezde.
C/2019 Q4 otkrio je 30. avgusta amaterski astronom Genadij Borisov koji je posmatrao svemir iz krimskog opservatorija, na teleskopu ručne izrade.
