Verovatno najveći proboj u protekloj deceniji (od 2010 do 2019.godine) bilo je ‘deep learning’, otkriće da se veštačke neuronske mreže mogu toliko razviti da postaju sposobne za izvršenje mnogih zadataka iz stvarnog sveta
Da li smo sami u svemiru?
Još ne znamo da li je na Marsu ikada bilo života, ali zahvaljujući malom robotu na šest točkova saznali smo da je CrvenI planet bio nastanjiv.
Nedugo nakon sletanja 6. avgusta 2012., NASA rover Kjurioziti (Curiosity) otkrio je zaobljene kamenčiće, novi dokaz da su na toj planeti pre više milijardi godina tekle reke.
Od tada je prikupljeno još dokaza koji ukazuju da je na Marsu zaista bilo mnogo vode i da je njegova površina bila prekrivena vrelim izvorima, jezerima i možda čak okeanima.
Kjurioziti je 2014. takođe otkrio elemente koji čine osnovu života, odnosno složenih organskih molekula. Tako se nastavlja potraga za dokazima da život kakav poznajemo na Zemlji nije jedini u svemiru ili da barem nije bio uvek.
Dva nova rovera biće lansirana iduće godine, američki Mars 2020 i evropski Rosalind Franklin i oba će tragati za drevnim mikrobima.
“Ulazeći u novu deceniju, istraživanje Marsa promeniće fokus s pitanja ‘Da li Mars bio nastanjiv?’ na pitanje ‘da li je Mars podržavao ili podržava li život?’, rekla je Emili Lakdavala, geolog američke neprofitne organizacije Planetarno društvo.
Ajnštajn je bio u pravu (ponovo)
Dugo smo mislili da je mali deo svemira koji nazivamo planetom Zemljom jedinstven, ali posmatranja koja je omogućio svemirski teleskop Kepler pokazala su da nismo bili u pravu.
Lansiran 2009., Kelper je pomogao da se identifikuje više od 2.600 planeta izvan Sunčevog sistema, poznatih kao egzoplanete, a astronomi veruju da svaka zvezda ima planetu, što znači da ih postoje na milijarde.
Keplerovog naslednika, teleskop TESS, NASA je lansirala 2018. nastavljajući potragu za vanzemaljskim životom.
U idućoj deceniji možemo da očekujemo detaljnije analize hemijskog sastava atmosfera tih planeta, rekao je Tim Svindl, astrofizičar Univerziteta u Arizoni.
Ove godine smo takođe prvi put ugledali crnu rupu zahvaljujući preomnom radu mreže teleskopa Event Horizon Telescope.
“Očekujem da ćemo do kraja iduće decenije raditi visoko kvalitetne snimke crnih rupa u realnom vremenu koje će otkriti ne samo kako one izgledaju, nego i kako se ponašaju na kosmičkoj pozornici”, rekao je direktor projekta Šep Doeleman.
Ali jedan događaj iz protekle decenije bez ikakve sumnje odskače od svih drugih: 14. septembra 2015. prvi su put detektovani gravitacioni talasi, mreškanje prostor-vremena.
Sudar dveju crnih rupa pre 1,3 milijarde godina bio je toliko snažan da su se talasi proširili svemirom putujući brzinom svetlosti. To jutro, stigli su napokon i do Zemlje.
Fenomen je predvideo Albert Ajnštajn u opštoj teoriji relativiteta i ovo je bio dokaz da je bio u pravu.
Trojica Amerikanaca dobila su 2017. Nobelovu nagradu za fiziku za svoj rad na tom projektu i od tada je detektovano još mnogo gravitacionih talasa.
Kosmolozi u međuvremenu nastavljaju debatu o poreklu i sastavu svemira.
Nevidljiva tamna materija koja čini većinu svemira i dalje je jedna od najvećih zagonetki.
“Umiremo od želje da otkrijemo šta bi to moglo biti”, rekao je kosmolog Džejms Pibles, koji je ove godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku.
Dobrodošli u eru genetske manipulacije
Biomedicina se sada može podeliti na dve ere, od kojih je jedna počela u protekloj deceniji: pre i posle metode uređivanja gena CRISPR-Cas9 (ili skraćeno CRISPR).
“Genetska manipulacija metodom CRISPR odskače od svih drugih metoda”, rekao je Vilijam Kelin, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 2019.
Godine 2012. Emanuela Karpentijer i Dženifer Doudna objavile su da su razvile novi alat koji iskorištava princip imunološke odbrane bakterija za manipulaciju genima drugih organizama. Mnogo jednostavniji od ranijih tehnologija i lak za korišćenje u manjim laboratorijima.
Karpentijer i Doudna zasute su nagradama. Ali i njihova tehnika daleko je od savršene i može da stvori neželjene mutacije.
Stručnjaci veruju da se to možda dogodilo kineskim blizancima rođenima 2018. godine. One su plod manipulacije genima, ekperimenta uživo kojeg je sproveo kineski naučnik. He Jiankui je kritikovan i osuđen zbog kršenja naučnih i etičkih normi.
CRISPR je ipak jedna od najvećih naučnih priča zadnjih godina, a Kelin očekuje “eksploziju” njegovog korišćenja u borbi protiv bolesti.
Imunoterapija u prvom planu
Lekari su decenijama imali tri glavna oružja za borbu protiv raka: operacije, hemoterapiju i zračenje.
U protekla decenija uspeon je doživela četvrta metode, u koju se dugo sumnjalo: imunoterapija ili korišćenje imunološkog sistema pacijenta za borbu protiv ćelija raka.
Jedna od najnaprednijih tehnika zove se terapija CAR T-stanicama u sklopu koje se pacijentove T-stanice (vrsta belih krvnih zrnaca) prikupljaju iz krvi, modifikuju i vraćaju u telo.
Čitav niz lekova pojavio se na tržištu od sredine 2010. za sve više vrsta raka uključujući melanome, limfome, leukemiju i rak pluća, najavljujući, po mišljenju nekih onkologa, dolazak zlatnog doba.
Vilijam Čens, naučni direktor Američkog udruženja za rak, kaže da bi iduća decenija mogla da donese nove metode imunoterapije koje su “bolje i jeftinije” od onih koje imamo sada.
Upoznajte rođake
Decenija je počela otkrićem važne pridošlice u porodičnom stablu čovečanstva: Denisovci su nazvani po Denisovoj pećini u Atlajskom gorju u Sibiru.
Naučnici su 2010. sekvencionirali DNA iz kosti prsta mlade žene, otkrivši da se genski razlikuje i od modernih ljudi i od neandertalaca.
Tajanstveni hominid kretao se, kako se veruje, od Sibira do Indonezije, ali su njegovi jedini ostaci pronađeni na području Atlajskog gorja i Tibeta.
Saznali smo i da se, za razliku od ranijih pretpostavki, Homo sapiens često pario s neandertalcima te da ti naši rođaci nisu bili glupi divljaci kako se verovalo, nego da su stvarali i umetnička dela poput otisaka dlanova u španskoj pećini. Nosili su i nakit, pokopavali mrtve sa cvećem, kao i mi.
Potom je usledio Homo naledi, čiji su ostaci pronađeni u Južnoafričkoj Republici 2015., dok su ove godine paleontolozi klasifikovali još jednu vrstu pronađenu na Filipinima: malog hominida Homo luzonensisa.
Napredak u DNA testiranju doveo je do revolucije u našoj sposobnosti da sekvenciramo genetički materijal star desetke hiljada godina, omogućivši bolje razumevanje drevnih migracija, poput onih pastira bronzanog doba koji su napustili stepe pre 5.000 godina, šireći indoevropske jezike u Evropu i Aziju.
“To otkriće je dovelo do revolucije u našoj sposobnosti proučavanja ljudske evolucije na način koji do sada nije bio moguć”, rekao je Vageš Narasimhan, genetičar Medicinskog fakulteta na Harvardu.
Jedno uzbudljivo novo područje u idućoj deceniji je paleoproteomika, koja omogućava naučnicima analizu kostiju starih milione godina.
“Koristeći tu tehniku, biće moguće razvrstati mnoge fosile čija je evoluciona pozicija nejasna”, rekla je Aida Gomez-Robles, antropologinja University Collegea u Londonu.
Napredak veštačke inteligencije
Mašinsko učenje, na šta najčešće mislimo kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, stasalo je 2010-tih.
Koristeći statistiku za identifikaciju obrazaca u ogromnim bazama podataka, mašinsko učenje danas pokreće sve od glasovnih asistenata do preporuka na Netflixu i Facebooku.
Tzv. “deep learning” taj je proces još unapredio i on počinje delimično da imitira kompleksnost ljudskog mozga.
To je tehnologija koja se nalazi iza najvećih uspeha decenije: od Googlovog AlphaGoa, koji je pobedio svetskog prvaka u užasno teškoj igri Go 2017., do glasovnih prevoda u realnom vremenu i naprednog prepoznavanja lica na Facebooku.
Godine 2016., na primer, Google Translate, pokrenut deset godina pre, preobrazio se od usluge koja je u najboljem slučaju davala izveštačene prevode, a u najgorem besmislene, do usluge koja pruža daleko prirodnije i tačnije prevode. Rezultati su ponekad čak prilično doterani.
“Sigurno najveći proboj 2010-ih bilo je ‘deep learning’, otkriće da se veštačke neuronske mreže mogu toliko da razviju da mogu izvršavati mnoge zadatke iz stvarnog sveta”, rekao je Henri Kauts, profesor Univerziteta Ročester.
“U primenjenom istraživanju, mislim da veštačka inteligencija ima potencijal da pokreće nove metode naučnih otkrića”, od jačanja snage materijala do otkrića novih lekova i čak proboja u fizici, rekao je.
Po mišljenju Maksa Jaderberga, naučnika DeepMinda, u vlasništvu matične kompanije Googlea Alphabeta, idući veliki skok omogućiće “algoritmi koji mogu da nauče kako pronaći informacije, brzo se prilagoditi i usvojiti ih te delovati na osnovi tog novog znanja”, umesto da zavise od ljudi, koji bi trebalo da ima daju tačne podatke.
To će na kraju otvoriti put prema “opštoj veštačkoj inteligenciji” ili mašinama koji će moći da izvršavaju bilo koje zadatke kakve izvršavaju ljudi.
