Rokfeler se zainteresovao za Rusiju kada je otkrivena nafta u gradu Baku u Azerbejdžanu na obali Kaspijskog mora.
Bilo je to najveće naftno polje na svetu i bilo je pod kontrolom švedskih proizvođača Ludviga i Alfreda Nobela, kao i bankara cara Nikolaja II, barona Alfonsa Rotšilda.
Upravo braća Nobel su pokrenula naftnu groznicu u gradu Baku 1873. godine, kada su shvatili koliki će profit imati od toga.
Ludvig je bio uspešni inženjer i industrijalista koji je vodio fabriku u Sankt Peterburgu. On je shvatio da u Rusiji nema adekvatne tehnologije za ekstrakciju nafte.
On je imao podršku svog brata Alfreda, čuvenog po Nobelovoj nagradi i otkriću dinamita.
Azerbejdžan je još u drevnim vremenima bio poznat po bogatim naftnim resursima. Još u 7. veku su arapski osvajači oterani iz Konstantinopolja pomoću “tečne vatre”.
Persijanci su tu oblast nazivali “Zemlja vatre”.
Ipak, početak proizvodnje nafte u ovim krajevima je bio veoma neekonomičan i štetan po okolinu.
Nafta se do luke prenosila magarcima, dok su se u Americi već naveliko koristile pumpe i cevovodi.
Međutim, radna snaga je bila poprilično jeftina, što je nadomestilo ostale nedostatke.
Braća Nobel su organizovala čitav proces proizvodnje i transporta.
Rotšild se u ovaj posao umešao preko Rokfelerove kompanije Standard Oil. Tako je započelo takmičenje oko najvrednije oblasti s naftom u svetu.
Rotšild i Nobel su samo iz Bakua 1844. godine pumpali više nego Rokfeler iz čitavih SAD. U Bakuu se do 1901. godine proizvodilo više od polovine svetske nafte.
Rokfeler i Rotšild su počeli da se takmiče u proizvodnji nafte, ali su posle shvatili da to samo smanjuje cenu nafte. Na kraju su odlučili da podele tržište i da svako ima svoj deo. Oni su istisli svu moguću konkurenciju, uključujući i braću Nobel.
Ruski ministar finansija je znao za Rokfelerovu reputaciju i ubedio je cara da istera njega i njegovu kompaniju iz Rusije.
Rokfeler je shvatio da će morati da se otarasi ruskog cara te je organizovao Boljševičku revoluciju 1917. godine.
Rokfelerove marionete, Lenjin, Staljin i Trocki,ubrzo su zavladale ruskim carstvom.
Britanske snage su 1918. godine zauzele naftna polja u Bakuu i držale ih dve godine. Zatim je Crvena armija preuzela polja i stvorila razlog za razdor između Istoka i Zapada u narednih 68 godina.
Lenjin je po naređenju Rokfelera i Rotšilda preuzeo kontrolu nad Bakuom.
Porodice radnika su ubijene, a ustanove za proizvodnju nafte spaljene. Komunistička Rusija nije smela da bude ključni proizvođač nafte u svetu.
Taj potez je doveo do iznenadnog porasta cene nafte i nadoknadio gubitke Rotšildu i Rokfeleru.
Webtribune.rs
