Lokalitet Prljuša registrovan je 1980., a iskopavanja započeta osamdesetih godina nastavljena su 2010., u organizaciji Arheološkog instituta iz Beograda i Muzeja rudničko-takovskog kraja. Taj lokalitet na Rudniku nedavno je zvanično proglašen arheološkim nalazištem.
Na Rudniku su otkrivene velike podzemne galerije u kojima se u vreme kulture Bubanj-Hum, koja obuhvata period od ranog bakarnog do ranog bronzanog doba (4.400-2.500 pre nove ere), pre više hiljada godina eksploatisala ruda bakra.
– Ono po čemu se rudnik na Prljuši izdvaja od ostalih na Balkanu jeste veličina prostora na kome je eksploatisana ruda bakra, a to je površina od 2,5 hektara, kao i nekoliko hiljada rudarskih batova koji se nalaze na celoj lokaciji. Sve ovo svrstava Prljušu u red najvećih praistorijskih rudnika u Evropi – kaže Dragana Antonović, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu.
Rudarenje se u mnogim bajkama povezuje sa patuljcima, a na sličnu misao navode i nalazi na lokalitetu Prljuša. Rudarska okna su mala, a iako se radi o rudniku na površini od čak 2,5 hektara i iako su otkrivene hiljade rudarskih oruđa, ne zna se gde su živeli rudari koji su ovde radili.
Dragana Antonović kaže da legende o patuljcima rudarima imaju korene iz perioda kada je rudarstvo podrazumevalo iskopavanje rude praćenjem rudne žice, posle čega su ostajali uzani vijugavi hodnici.
– I na Prljuši rudna okna imaju takav oblik, a veličina im je takva da u njih mogu da se uvuku samo sitniji ljudi. Svim legendama o patuljcima rudarima zajedničko je da žive u nekoj zabitoj šumi, da niko ne zna za njih i da iskopavaju neko veliko blago.
– I zaista, i rudnik na Prljuši je na nepristupačnom terenu, ne zna se gde je bilo rudarsko naselje, a blago koje se iskopava bilo je metal od koga su se izlivali dragoceni predmeti koje nije mogao svako da ima – priča ona.
Kako kaže, u donjem delu Prljuše detektovano je više anomalija koje mogu da budu ispražnjena rudarska okna, a u srednjem delu su istražena dva manja okna.
– Jedno predstavlja površinsku eksploataciju malahita, a drugo je možda imalo tavanicu koja se urušila. U poslednje tri godine istražuje se okno koje je zbog nalaza keramike sigurno sa početka bakarnog doba. Kod tog okna otkriven je splet hodnika koji su od ulaza vodili na više strana – otkriva Antonović.
Na Prljuši se površinski, pored malahita, pojavljuju gorski kristal i sivozeleni kristalasti škriljci, koje su neolitski stanovnici Balkana koristili za izradu oruđa. Potraga za sirovinama pogodnim za oruđe dovela je tadašnje ljude i do upoznavanja sa rudom bakra i njenom eksploatacijom.
Pored svih ovih otkrića za sada nije poznato gde je bilo stanište praistorijskih rudara sa planine Rudnik.
– Istraživanjem najstarijih rudnika u Evropi primećeno je da se u vreme prve metalurgije ruda nije prerađivala u blizini rudnika. Prečišćena ruda nosila se u naselje koje je moglo biti udaljeno i nekoliko desetina kilometara i tamo pretapala.
– Pretpostavlja se da su praistorijski rudari sa Prljuše živeli na rudištu, pošto su tu imali sve što im je bilo neophodno: dovoljno drva za loženje, vode, životinja i biljaka za ishranu. Neko veće naselje iz Bubanj-Hum kulture nije otkriveno u široj okolinu Rudnika – kaže Dragana Antonović.
Ana Cicović iz Muzeja rudničko-takovskog kraja kaže da nalazi potiču iz najmlađih okana jer su praistorijski rudari kopali od dna prema vrhu brda.
– Predmeti od rude iz ovog rudnika otkriveni su u južnoj Bugarskoj, što dokazuje značaj najstarijih rudnika i razgranate puteve trgovine – kaže ona.
