Ako ne dođe do ozbiljnog pomaka u globalnim prioritetima, civilizacija ljudi će kroz sledeće dve decenije krenuti prema putu kolapsa, navodi nova procena izveštaja iz 1970-ih.
U spomenutom izveštaju objavljenom 1972. godine grupa naučnika s MIT- a predvidela je da će doći do propasti industrijske civilizacije ako korporacije i vlade nastave s kontinuiranim ekonomskim rastom, piše Vice.
Smak sveta ili velika prekretnica?
Stručnjaci su prikazali 12 mogućih scenarija za budućnost, a u većini njih nalazila se granica nakon koje dolazi do nestašice resursa i nakon koje će dalji rast biti nemoguć.
Najozloglašeniji scenario, Business as Usual (BAU), predvideo je da će svetski privredni rast dostići svoj vrhunac 2040-tih a zatim doživeti nagli pad.
Tada će prema BAU-u, doći i do pada broja stanovništva, manjka hrane i prirodnih resursa.
Ovaj neizbežni “kolaps” ne bi bio kraj ljudske vrste, već prekretnica koja će za narednih nekoliko decenija značajno srozati životni standard i kvalitetu života.
Za sada se podudaraju dva scenarija
Ekonomistkinja Geja Herington pokušala je da istraži kakva je naša pozicija danas, nakon gotovo pola veka od alarmantnog izveštaja, odnosno kakva nas budućnost čeka.
Herington je proširila istraživanje koje je započela kao studentkinja na Unverzitetu Harvard 2019. godine, da bi ga u decembru 2020. objavila u časopisu Journal of Industrial Ecology.
Ona je ustanovila da se trenutno stanje naše civilizacije mereno kroz 10 različitih varijabli; poput broja stanovništva, stope plodnosti, nivoa zagađenja, proizvodnje hrane i industrijske proizvodnje skoro u potpunosti podudara s dva scenarija iz 1972. godine – s Business as Usual (BAU) i Comprehensive Technology (CT), u kojima tehnološki napredak pomaže pri smanjenju zagađenja i povećanju zaliha hrane, čak i tokom manjka prirodnih resursa.
Iako CT scenario predviđa manje problema za globalno stanovništvo i kvalitet života od BAU-a, nedostatak prirodnih resursa bi ipak trebalo da dovede do tačke u kojoj privredni rast naglo pada. Drugim rečima, do naglog kolapsa industrijskog društva.
Scenario “Stabilized World”: Utopija ili realnost?
Dobra vest glasi da još uvek nije kasno za izbegavanje oba scenarija i korigovanje smera društva prema najboljoj alternativi – scenariju Stabilized World (SW), navodi Science Alert.
Ovaj scenario počinje slično kao i BAU i CT; gde dolazi do istovremenog privrednog rasta i zagađenja prirodne sredine, ali i do pada količine prirodnih resursa. Ipak razlika nastupa kada čovečanstvo samo odluči da ograniči ekonomski rast, pre nego što ga na to prisili nedostatak sredstava.
“SW scenario pretpostavlja da se uz tehnološka rešenja menjaju i globalni društveni prioriteti”, napisala je Herington.
“Promena vrednosti i politike, između ostalog, rezultiraće manjim brojem dece, većom mogućnošću kontrole reprodukcije, smanjenjem industrijske proizvodnje uz naglasak na zdravstvenim i obrazovnim uslugama”, dodala je naučnica.
Bez društvenog kolapsa
Na grafikonu SW scenarija ubrzo nakon promene prioriteta dolazi izjednačavanja industrijskog rasta i rasta globalne populacije. Hrana je i dalje dostupna, dolazi do pada i nestanka zagađenja te smanjenja iscrpljivanja prirodnih resursa. Sve to vodi do potpunog izbegavanja društvenog kolapsa.
Ovaj scenario može da zvuči kao utopija, pogotovo danas kada imamo rekordne nioe emisije gasova staklene bašte, ali studija navodi da je promena paradigme i smera još uvek moguća.
Herington je rekla za Vice da je brzi razvoj vakcina tokom pandemije covida-19 pokazatelj visokog nivoa domišljatosti ljudske civilizacije tokom globalne krize. Sasvim je moguće, smatra Herington, da imamo sličan odgovor i na klimatsku krizu, ako svesno napravimo taj izbor.
