Stručnjaci se slažu da je kod vikinških kaciga naglasak bio na funkciji, a ne na estetici, što znači da im je temeljna namena bila da zaštite glave u borbi, a ne dekorisanje rogovima, perjem i slično.
Vikinške kacige su bile kupolastog oblika i prekrivale su celu gornju polovinu glave kako bi zaštitili ratnika od udaraca neprijateljskog oružja poput mačeva, sekira, strela i kopalja. Ploče ili grebeni bili su ugrađeni u prednji deo kacige za zaštitu očiju. Ponekad su mogle da imaju i okomiti komad nalik prstu za zaštitu nosa.
Kod grada Veksoa u istočnoj Danskoj, 1942. otkrivene su dve kacige s rogovima za koje se dugo smatralo da su pripadale Vikinzima.
“U popularnoj kulturi kacige iz Veksoa dugi niz godina povezivale su se s Vikinzima, ali to je zapravo besmislica. Likovni prikazi s rogovima potiču iz bronzanog doba i mogu se pratiti do drevnog Bliskog istoka”, kaže arheolog Helle Vandkilde sa Univerziteta u Aarhusu (Danska).
Novo istraživanje Vandkilde i njenih kolega potvrđuje da su kacige bačene u močvaru pre gotovo 3.000 godina, tj. mnogo vekova pre dolaska Vikinga ili Nordijaca.
Nema znakova da su kacige iz Veksoa ikada korišćene za borbu, kojih je u Skandinaviji bronzanog doba bilo u izobilju. Ali Vikinzi su se borili samo s rudimentarnim kacigama ili bez kaciga uopšte.
Umesto toga, Vandkilde smatra da su kacige nosile vođe nepoznatog naroda iz bronzanog doba kao simbole vlasti u vreme kada je regija postajala sve više politizovana i centralizovana.
“Postoji mnogo znakova za to, a naše novo datiranje kaciga iz Veksoa zapravo vrlo dobro odgovara toj slici centralizacije i važnosti političkog vođstva.
Vođe su se koristile verskim uverenjima i inovativnim osobinama, poput rogova, kako bi potvrdili svoju moć”, zaključuje Vandkilde.
