Američki zlatnik iz 1933. drži rekord kao najskuplja kovanica ikada prodata na numizmatičkom tržištu.
Reč je o primerku koji je put do numizmatičkog tržišta započeo jednom krađom, da bi uz čitav niz pravnih i pravosudnih peripetija u koje je bila umešana američka tajna policija, jedna okrunjena glava i niz drugih aktera, na kraju ipak bio legalizovan i prodat čak dva puta na aukcijama za rekordne iznose, piše bizportal.rs
Veliki broj zemalja je do 1930-ih godina 20. veka koristio srebrni i zlatni novac u svakodnevnom prometu.
To je bilo vreme takozvanog „zlatnog standarda“, kada je taj plemeniti metal činio temelj vrednosti novca u opticaju. Među tim zemljama su bile i Sjedinjene Američke Države.
Tako su u SAD-u ranih 1930-ih u opticaju bile zlatne kovanice od: 2,5 dolara; 5 dolara; 10 dolara i 20 dolara.
Usledila je velika globalna kriza
Kolokvijalni naziv za kovanicu od 10 dolara je bio „igl“ (engl. eagl, „orao“). Taj naziv potiče od orla koji je bio prikazan na na licu ovog zlatnika. U skladu s tim, zlatnik od 2,5 dolara se nazivao „kvoter igl“, onaj od 5 dolara „half igl“, a onaj od 20 dolara „dabl igl“.
Najveći je bio dakle apoen od 20 dolara koji se nazivao „Sent-Goden dabl igl“. Ime je dobio po autoru likovnog rešenja za ovu kovanicu Ogastasu Sent-Godenu, inače poznatom američkom vajaru.
Slomom njujorške berze 1929. godine je počela velika svetska ekonomska kriza na koju se nadovezala i bankarska kriza. Između 1929. i 1933. je propalo 40 odsto američkih banaka.
Kako bi zaustavili bankarsku krizu koja je pretila katastrofom neviđenih razmera, američka vlada je pod vođstvom predsednika Frenklina Delana Ruzvelta odlučila da ukine zlatni standard i na taj način je pokušala da spreči odliv zlata iz zemlje, koji je počeo da uzima maha.
Sve zlatne kovanice su demonetizovane i praktično je zabranjeno posedovanje monetarnog i investicionog zlata. Svi zlatnici, zlatne poluge i sertifikati sa podlogom u zlatu morali su prisilno da budu zamenjeni za papirnate dolare, a ti dolari više nisu imali pokriće u zlatu.
Lopov iz kovnice novca
Postojalo je nekoliko izuzetaka kod prisilne zamene, kao što su male količine zlatnika (do 100 dolara), nakit, zlatnici od numizmatičkog značaja, zlato za industrijsku upotrebu i slično. Oni su bili pošteđeni prisilne zamene.
Ovaj propis je ostao dugo godina na snazi, sve do 1974., kada je ponovo dozvoljeno posedovanje monetarnog i investicionog zlata.
Pre nego što je Ruzveltova zabrana stupila na snagu, otkovano je čak 445.500 zlatnika od 20 dolara, sa godinom 1933. Međutim, kako je odluka o demonetizaciji stupila na snagu, svi ti zlatnici su pretopljeni. Sačuvana su samo dva primerka za muzej, a ni jedan primerak nije pušten u opticaj.
Pre nego što je celokupna emisija zlatnika od 20 dolara sa godinom 1933. pretopljena u filadelfijskoj kovnici, određen broj primeraka je ukraden i dospeo je ilegalnim putem na numizmatičko tržište.
Te zlatnike je najverovatnije ukrao Džordž Meken, blagajnik zaposlen u kovnici i to na način da je primerke iz 1933. pripremljene za topljenje, jednostavno zamenio sa drugim zlatnicima starijeg godišta. Broj zlatnika je odgovarao količini pretopljenih zlatnika, tako da niko isprva nije posumnjao da se radi o krađi.
Hapšenja i pronalazak novčića
Bilo kako bilo, ti zlatnici su našli put do numizmatičkog tržišta preko filadelfijskog zlatara Izraela Svita, s kojim je Meken uspostavio kontakt. Svit ih je dalje preko svojih kanala prodavao zainteresovanim kolekcionarima i trgovcima numizmatikom. Ti retki zlatnici su bili na numizmatičkom tržištu čak 11 godina, piše numizmatika.net.
Jedan primerak ovog retkog zlatnika se pojavio na numizmatičkoj aukciji Stack’s Bowers 1944. godine. Pojava tog primerka je privukla pažnju jednog istraživačkog novinara, koji se zainteresovao za poreklo te kovanice.
Bilo je opšte poznato da se dva primerka nalaze u muzeju i drugih primeraka nije smelo da bude. Zvanično su bili svi uništeni.
Novinar je odmah kontaktirao filadelfijsku kovnicu i posle toga je utvrđeno da su kovanice ukradene, pa zamenjene drugim primercima prilikom uništavanja.
U celu priču se uključila i američka Tajna služba koja je počela sa zvaničnom istragom u martu 1944.
Tokom prve godine istrage, Tajna služba je uspela da locira i zapleni 7 primeraka ove kovanice. Svih 7 primeraka je uništeno u kovnici kako je to nalagao propis. Sledeće godine je pronađen još jedan primerak, pa je i on uništen.
Godine 1945, uhapšen je osumnjičeni blagajnik i njegov saučesnik Svit. Pred istražnim organima, Svit je priznao da je prodao samo 9 zlatnika Dabl igl iz 1933. U istrazi je takođe tvrdio da ne može da se seti odakle ih je nabavio. Budući da je nastupilo zastarevanje slučaja, osumnjičenici nisu mogli da budu procesuirani, pa su ostali na slobodi.
Deveti zlatnik je pronađen 1952. godine i isto tako je uništen, kao i prethodni primerci. Ista sudbina je čekala sve ostale zlatnike koji su se nalazili na tržištu, a još nisu bili u rukama američkih organa vlasti.
Uprkos temeljnoj istrazi i predanom radu američke Tajne službe, jedan je ipak uspeo da „umakne“ američkim vlastima i legalno se našao na numizmatičkom tržištu.
Uspon i pad kralja Faruka
Egipatski kralj Faruk bio je strastveni kolekcionar raznih predmeta, uključujući i numizmatike. Njegova zbirka je sadržala čak 8.500 primeraka vrhunskih numizmatičkih specijaliteta i sam Faruk nije štedeo novaca da nabavi što god mu je bilo zanimljivo i potrebno.
Među ostalom, kralj Faruk je želeo da nabavi i američki Dabl igl iz 1933. To je i uspeo u februaru 1944. Zlatnik je pronašao kod jednog trgovca u Teksasu i uredno ga platio. Kako bi sve bilo u skladu sa zakonom, za taj zlatnik je zatražena izvozna dozvola.
Američko ministarstvo finansija je odobrilo izvoz zlatnika i to sve nekoliko dana pre nego što je utvrđeno da su zlatnici ukradeni iz kovnice.
Za zaplenu ovog zlatnika je bilo već kasno; Dabl igl iz 1933. je uredno napustio SAD, sve u skladu sa zakonom.
Američka državna riznica je pokušala diplomatskim putem da vrati ukradeni zlatnik nazad u SAD, ali je kraj Drugog svetskog rata odgodio te pokušaje na nekoliko godina.
Godine 1952. godine kralj Faruk je svrgnut s vlasti u državnom udaru, a njegove dragocenosti i kolekcija su ponuđeni na javnoj aukciji. Zajedno s drugim kovanicama, na aukciji je ponuđen i Dabl Igl iz 1933.
Dragoceni novčić postaje vlasništvo države
Vlada SAD-a je ponovo zatražila vraćanje zlatnika, a nova egipatska vlada je pristala na taj zahtev. Međutim, zlatnik je u međuvremenu nestao i izgubio mu se svaki trag.
Godine 1996, u hotelu Voldorl Astorija u Njujorku, agenti američke Tajne službe uhapsili su britanskog trgovca numizmatikom Stivena Fentona i kod njega su pronašli zlatnik Dabl igl iz 1933. godine.
Tokom istrage, Fenton je tvrdio da je taj primerak došao iz zbirke kralja Faruka. Međutim, to u praksi nikako nije moglo da se proveri ni potvrdi.
Krivične optužbe protiv Fentona su naknadno odbačene, ali za vlasništvo nad ovim retkim zlatnikom morao se boriti na sudu u građanskoj parnici. Taj spor je završen tek 2001. godine, kada je došlo do nagodbe između Fentona i vlade SAD-a. Prema nagodbi, vlasništvo nad zlatnikom je vraćeno vladi SAD-a, s tim da će zlatnik biti prodat na javnoj aukciji, a vlada SAD-a i Fenton će podeliti dobijeni novac po pola.
Ministarstvo finansija SAD-a je donelo posebnu odluku kojom je dragoceni novčić ponovo proglašen zakonskim sredstvom plaćanja, a sve kako bi mogao legalno da se proda na aukciji.
U avgustu 2005. američke vlasti uspele su da dođu do još 10 ovih zlatnika i to od naslednika porodice zlatara Izraela Svita, koji su ih dobrovoljno vratili.
Uprkos tome, između naslednika u čijem su se posedu zlatnici nalazili i vlade SAD-a došlo je do sudskog spora o vlasništvu. Međutim, sud je potvrdio da su zlatnici vlasništvo vlade SAD-a.
Aposlutni rekorder na aukciji
Godine 2002. godine održana je aukcija i Dabl igl iz 1933., jedini legalni primerak na numizmatičkom tržištu, prodat je za ukupno 7.590.020 dolara. U tom trenutku, ovaj zlatnik je bio najskuplja kovanica na svetu.
U martu 2021. u članku Njujork tajmsa je otkriveno da je kupac zlatnika Stjuart Vajcman, bogati preduzetnik koji se bavi cipelama. Vajcman je posle dugo godina odlučio da proda ovaj zlatnik i odlučio se na to putem aukcijske kuće Sotheby’s.
Aukcija je zakazana za 8. avgust 2021. i ovaj zlatnik, i tada je novčić prodat za rekordnih 18.872.250 dolara. To je iznos od 15,5 miliona evra. Sretni novi vlasnik ovog rariteta još nije poznat javnosti.
Kod ove kovanice postoji samo jedna koja se može legalno posedovati. I to je ova koja je prodata na aukciji za 15 i pol miliona evra. Sve ostale koje bi se eventualno naknadno još pronašle su u principu ilegalne i kao takve bi morale da budu zaplenjene i uništene.
Prema tome, kada bi se pojavio neki „srećnik“ koji bi eventualno pronašao još jednu ovakvu kovanicu, od toga ne bi imao nikakve koristi. Taj primerak bi mu istog trenutka bio oduzet i pretopljen, kao što je to urađeno i s ranije zaplenjenim primercima.
