Kraj sveta desiće se kada Sunce uđe u završnu fazu svog života, u slučaju koji će „imati katastrofalan efekat“, kaže profesor Brajan Koks.
Gledajući u svemir, mogli biste pomisliti da je kosmos stalno nepromenljivo mesto – da će zvezde uvek biti tamo. Ali, u stvari, zvezde su samo privremena karakteristika na nebu i iako mogu da sijaju mnogo miliona ili milijardi godina, mogu da žive samo onoliko dugo koliko imaju zaliha vodonika. Kada zvezda poput našeg Sunca ostane bez vodonika, ona počinje da umire, ali kraj neće proći mirno. Na kraju svog života, Sunce neće jednostavno ispariti i pretvoriti se u ništa. Kako počne da ponestaje goriva, njegovo jezgro će se srušiti, a dodatna toplota koju generiše dovešće do širenja njenih spoljašnjih slojeva.
Profesor Koks objasnio je da će Zemlja početi da oseća posledice promena Sunca mnogo ranije.
„Za oko milijardu godina, ovo će imati katastrofalan efekat na naš krhki svet. Postepeno će Zemlja postajati sve toplija i toplija – pakao. Dogodiće se jedan poslednji savršen dan na Zemlji, ali posle toga postojanje celog života na Zemlji biće nemoguće. Nakon što ljudski život nestane, Sunce će toliko porasti da će ispuniti ceo horizont. Postaće crveni džin – poslednja faza u njegovom životu“.
Ali Sunce će nastaviti da se razvija čak i nakon što ljudi nestanu.
Doktor Alan Stern, vodeći istraživač masije „Novi Horizont“ NASA, veruje da bi ljudi mogli da nađu utočište na Plutonu i drugim udaljenim patuljastim planetama u Kajperovom pojasu – regionu iza Neptuna prepunom ledenih svemirskih stena.
Kako se Sunce širi, uslovi na ovim svetovima će se drastično promeniti u ono što je dr Stern opisao kao „naseljive svetove“.
Danas patuljaste planete poput Plutona sadrže obilje vodenog leda i složenih organskih materijala, a za neke od njih se smatra da imaju okeane ispod svojih površina.
Ali površinske temperature na ovim vanzemaljskim telima su stotine stepeni ispod nule.
