Prirodnjaci u svom arsenalu imaju mnoge tehnike posmatranja za proučavanje prirodnog sveta: obeležavanje životinja uređajima za praćenje, snimanje zvukova, analizu izmeta ili jednostavno posmatranje i brojanje.
Kako tehnologija napreduje, ove metode postaju sve preciznije i obuhvatnije, omogućavajući istraživačima da zabeleže detalje koje je nekada bilo nemoguće detektovati. Međutim, čak ni danas ovi najsavremeniji alati nisu jedini put do otkrića, piše Phys.org.
Novo istraživanje objavljeno u žurnalu PNAS, koje je predvodio Pedro Romero-Vidal sa Biološke stanice Donjana u Sevilji, otkrilo je dokaze vekovima skrivene naočigled svih na jednoj slici iz doba baroka.
Veliki noćnik (Nyctalus lasiopterus) je najveća vrsta slepog miša u Evropi, a 2001. godine istraživači su ispitivanjem hiljada ostataka izmeta pronašli perje desetina vrsta ptica pevačica, što je sugerisalo da ovi slepi miševi jedu ptice, a ne samo insekte. Međutim, to nije bilo direktno potvrđeno sve do 2025. godine, o čemu je Telegraf Nauka pisao. U ovoj studiji, slepi miševi opremljeni sićušnim uređajima za biološko praćenje snimljeni su kako se obrušavaju da bi u letu zgrabili ptice pevačice tokom migracije, a zatim se hrane plenom do 20 minuta, a da nijednom ne slete.
U svojoj studiji, Romero-Vidalov tim prvobitno uopšte nije tražio slepe miševe. Umesto toga, oni su katalogizovali životinje prikazane u alegorijskom delu Vazduh koje je 1611. godine naslikao flamanski umetnik Jan Brojgel Stariji, a koje je sada digitalizovano u slici visoke rezolucije. Prikazujući više od 60 vrsta ptica i tri vrste slepih miševa, istraživači su pretpostavili da slika predstavlja dragocen prikaz divljeg sveta poznatog slikaru.
Zanimljivo je da je u gornjem desnom uglu slike tim uočio slepog miša koji u ustima drži malu pticu. Njegove zaobljene uši, uska krila i crvenkasto-braon krzno ukazuju na to da je reč o noćniku, a njegova veličina specifično sugeriše na velikog noćnika.
Istraživači priznaju da slika nije savršen naučni zapis: pošto veliki noćnik lovi isključivo noću, Brojgel skoro sigurno nikada nije video taj prizor uživo. Ali on je proveo neko vreme u Italiji, gde ova vrsta živi, i vrlo je moguće da je čuo o tome ili video fizičke dokaze, poput perja u izmetu, koji su ukazivali na to da ovi slepi miševi jedu ptice.
Bez obzira na izvor, činjenica da je izdvojio baš ovu vrstu slepog miša među mnogima sugeriše da se oslanjao na nešto što je uočeno u prirodi, a ne samo na simboličku tradiciju.
Ovo otkriće ne menja ono što naučnici već znaju o navikama hranjenja velikog noćnika, ali sugeriše da su jasni dokazi o ovom ponašanju postojali svima pred očima vekovima pre nego što su uređaji za praćenje ili ultrazvučni detektori omogućili zvaničnu potvrdu.
Kako muzeji i galerije nastavljaju da digitalizuju svoje kolekcije, istraživački tim smatra da bi moglo postojati još mnogo takvih zapažanja koja tiho počivaju na starim slikama, čekajući da ih neko pažljivo pogleda.
