Inženjeri sa Severozapadnog univerziteta razvili su mali, bežični poligrafski sistem koji može da se nosi na telu. Za razliku od poligrafa iz televizijskih krimića, ova nosiva verzija nije optimizovana da detektuje laži. Umesto toga, inženjeri i lekari su ga dizajnirali da otkriva stres skriven duboko u telu, a za to nije potrebna soba za saslušanje, saopštio je Severozapadni univerzitet.
Lagani poligraf, uređaj sličan debljem flasteru, nežno prijanja na grudni koš, gde istovremeno meri srčanu aktivnost, obrasce disanja, reakciju znojenja, protok krvi i temperaturu. Zajedno, ovi signali pružaju uvid u realnom vremenu u stanje stresa celog organizma.
Kontinuiranim praćenjem više fizioloških signala odjednom, uređaj bi mogao pomoći lekarima da otkriju stres i potencijalnu nelagodnost kod pacijenata, uključujući odojčad ili starije osobe, koji možda nisu u stanju da komuniciraju. Takođe može služiti za dijagnostikovanje poremećaja spavanja bez glomazne laboratorijske opreme, praćenje mentalnog zdravlja tokom vremena, pa čak i prepoznavanje ranih znakova upozorenja na medicinske komplikacije.
Studija o ovom izumu objavljena je u žurnalu Science Advances.
– Ponekad telo pokazuje znake stresa pre nego što osoba toga postane svesna. Čak i ako ljudi ne shvataju pod kolikim su pritiskom, stres tiho utiče na njihovo zdravlje. Dugotrajan stres može imati štetne posledice, posebno za trudnice, decu i kritično bolesne pacijente. Sposobnost praćenja stresa na osnovu kvantitativnih merenja mogla bi da osnaži ljude da preduzmu korake za njegovo ublažavanje, što direktno koristi njihovom zdravlju.
Važno je napomenuti da smo težili dizajnu uređaja koji, koncepcijski poput poligrafskog sistema, radi na bazi biofizičkih odgovora tela, bez potrebe za pristupom hemijskim biomarkerima u telesnim tečnostima – rekao je Džon A. Rodžers sa Severozapadnog univerziteta, koji je predvodio razvoj uređaja.
Rodžers, svetski priznati pionir bioelektronike, profesor je nauke o materijalima, inženjerstva, biomedicinskog inženjerstva i neurološke hirurgije na Severozapadnom univerzitetu.
Projekat je započeo na zahtev pedijatara iz Dečje bolnice „En i Robert H. Luri“ u Čikagu. Tokom godina, Rodžersov tim je razvio niz bežičnih, nosivih elektronskih uređaja za odojčad i decu – za praćenje vitalnih znakova, kontrolu bolesti, lečenje urođenih stanja i dijagnostiku. Sada su pedijatri tražili od Rodžersa da napravi mekan, neinvazivan uređaj za otkrivanje i kontinuirano praćenje nivoa stresa kod beba tokom boravka u bolnici, bez merenja biohemijskih markera stresa u pljuvački i krvi.
Trenutno, otkrivanje stresa kod beba često zavisi od onoga što negovatelji mogu da vide i čuju – plača, izraza lica i pokreta – uz osnovne vitalne znake. Ali ovi signali mogu biti suptilni, nedosledni ili čak potpuno odsutni.
– Stres se često ocenjuje pomoću anketnih listova i medicinskih procena – rekao je Rodžers. – Unosi uključuju stvari poput tonaliteta i jačine plača. Odojčad očigledno ne mogu da opišu sopstveni nivo bola. Zato je, za razliku od odraslih, utvrđivanje stresa kod beba neverovatno izazovno. Želeli smo da uklonimo subjektivnost iz tih procena.
Ovaj novi uređaj, poligraf, prati telesne signale stresa danonoćno, pomažući da se kvantifikuje koliko dugo je neko pod stresom svakog dana i koliki je intenzitet tog stresa.
