Putovanje kroz vreme od davnina zaokuplja ljudsku maštu i podstiče naučne rasprave, a neki naučnici tvrde da nas samo “malo” deli od njega.
Mnogi filmovi kao što su “Terminator”, “Doni Darko” i “Povratak u budućnost” dodatno su izazvali interesovanje ljudi za putovanje kroz vreme, po mnogima i dalje naučno-fantastičnu priču.
Teorijska fizika, posebno u okviru Ajnštajnove opšte teorije relativnosti, sugeriše da je vreme isprepleteno sa prostorom u tkivu poznatom kao prostor-vreme. Određena rešenja Ajnštajnovih jednačina, kao što su zatvorene vremenske krive, teoretski dozvoljavaju vremenske petlje, omogućavajući mogućnost putovanja kroz vreme.
Putovanje kroz vreme dugo je bilo misterija za teorijsku fiziku zbog takozvanog “paradoksa ubijenog dede”, odnosno šta se dešava ako putnik u prošlost spreči svog dedu da ima decu, poričući time njegovo postojanje?
Autor poslednje je fizičar sa Univerziteta Vanderbilt Lorenco Gavasin. On je kombinovao opštu teoriju relativiteta, kvantnu mehaniku i termodinamiku kako bi pokazao da bi putovanje kroz vreme moglo biti moguće bez logičkih kontradikcija.
Tradicionalni pogled na vreme zasnovan je na njutnovskoj fizici, gde se događaji odvijaju linearno. Međutim, Ajnštajnova opšta teorija relativiteta završena 1915. godine, pokazuje da prostor-vreme može imati oblike, koji čak prkose zdravom razumu, kao što su crne rupe.
Jedno od njegovih najintrigantnijih predviđanja su zatvorene vremenske krive – petlje u prostor-vremenu koje omogućavaju putniku da se vrati u prošlost.
Lorenco objašnjava da svi oblici energije i impulsa utiču na gravitaciju. Na primer, ako se materija rotira, ona može da “vuče” prostor-vreme zajedno sa sobom.
Ovaj efekat je skoro neprimetan na planetama i zvezdama, ali kada bi se ceo univerzum rotirao, prostor-vreme bi se toliko iskrivilo da bi vreme formiralo petlju. U takvom sistemu letelica bi mogla da se vrati na početnu tačku ne samo u prostoru već i u vremenu.
Paradoksi putovanja kroz vreme
Glavni problem takvih putovanja su paradoksi, koje oni stvaraju. “Paradoks ubijenog dede” je samo jedan primer. Oni proizilaze iz pretpostavke da zakoni termodinamike, koji kontrolišu toplotu i energiju, funkcionišu na isti način na vremenskim petljama. Zakon rasta entropije, koji meri stepen nereda u sistemu, jedini je fizički zakon koji pravi razliku između prošlosti i budućnosti. Entropija određuje mnoge aspekte naših života, od starenja do sećanja. Ali, kako bi ovi procesi funkcionisali u vremenskoj petlji?
Kvantno rešenje paradoksa
Gavasinova studija, objavljena u časopisu “Classical and Kuantum Graviti”, nudi zanimljivo rešenje. Na osnovu rada fizičara Karla Rovelija dokazao je da se termodinamika menja na zatvorenoj vremenskoj krivoj usled kvantnih fluktuacija koje mogu da smanje entropiju. Ovo otkriće znači da sećanja mogu izbledeti, a starenje se može ponovo vratiti.
Na primer, smanjenje entropije može učiniti smrt privremenom u vremenskoj petlji.
“Većina fizičara i filozofa je verovala da će priroda uvek izbegavati kontradiktorne situacije, ali moje istraživanje pokazuje da logički sled istorije prirodno sledi iz kvantnih zakona”, primećuje Gavasino.
I just published Time Travel Tamed https://t.co/AGmcISBQA6
— sbasu777 (@sbasu777) January 19, 2025
Praktične implikacije
Uprkos teorijskoj osnovi, pitanje da li postoje zatvorene vremenske krive u stvarnom univerzumu ostaje otvoreno.
Stiven Hoking je 1992. godine predložio “hipotezu odbrane hronologije”, sugerišući da bi zakoni fizike sprečili formiranje vremenskih petlji. Na primer, prostor-vreme može postati singularno pre formiranja petlje. Ipak, Gavasinova studija je korisna za proširenje našeg razumevanja prirode entropije. Čak i ako vremenske petlje ne postoje, njihovo modeliranje će pomoći da se bolje razumeju subatomski sistemi i njihova termodinamika.
“Entropija je jedna od ključnih tema u fizici koja oblikuje našu percepciju univerzuma”, zaključuje Gavasino.
Druga, malo starija studija je nastala na Univerzitetu u Kvinslendu, kada je student fizike Žermen Tobar istraživao “kako omogućiti putovanje kroz vreme”.
Njegovo objašnjenje ponovo postaje viralno.
Kvadrirarenje brojeva
Prema Science Alert-u, Tobar je u svojoj hipotezi naveo da “klasična dinamika kaže da ako znate stanje sistema u određenom trenutku, to nam može reći celu istoriju sistema”.
“Međutim, Ajnštajnova teorija opšte relativnosti predviđa postojanje vremenskih petlji ili putovanja kroz vreme, gde događaj može biti i u prošlosti i u budućnosti sam po sebi, teorijski okrećući proučavanje dinamike naopačke.”
Tobar je radio pod nadzorom profesora dr Fabija Koste i pronašao način da “kvadrira brojeve”.
“Matematika se proverava, a rezultati su stvar naučne fantastike”, rekao je dr Kosta, pa pojasnio:
“Recimo da ste putovali kroz vreme, u pokušaju da sprečite da pacijent nulti Covid-19 bude izložen virusu. Međutim, ako biste sprečili tu osobu da se zarazi, to bi eliminisalo motivaciju da se vratite i zaustavite pandemiju u prvom mestu”.
“Ovo je paradoks – nedoslednost koja često navodi ljude na pomisao da se putovanje kroz vreme ne može dogoditi u našem univerzumu”, zaključio je profesor.
Ali, Tobar je kroz svoj rad tvrdio da je moguće putovanje “bez paradoksa” i sugerisao da će bolest ipak pobeći na neki drugi način, drugim putem ili drugom metodom, uklanjajući paradoks. Šta god da je putnik kroz vreme uradio, bolest se neće zaustaviti.
“Koliko god pokušavate da napravite paradoks, događaji će se uvek prilagođavati sami sebi, kako bi se izbegla bilo kakva nedoslednost”, rekao je Tobar.
Druga hipoteza je uklonila teorijska pitanja, koja je označila naučna zajednica. Rečeno je da je putovanje kroz vreme moguće, ali da će putnici biti ograničeni u onome što rade, kako bi se sprečilo stvaranje paradoksa.
This explanation of time travel by Michio Kaku is the closer to truth…
Yes, time travel might be possible. However, the energy at which you can bend time into a pretzel is the Planck energy, which is a quadrillion times the energy of the LHC. So I think that a Type III… pic.twitter.com/rAxXjItiz5
— Vicky Verma (@Unexplained2020) August 13, 2024
U ovom modelu, putnici kroz vreme imaju slobodu da rade šta god žele, ali paradoksi nisu mogući.
Energetski zahtevi za manipulisanje prostor-vremenom na skali neophodnoj za putovanje kroz vreme su astronomski, traže egzotične oblike materijala ili energije sa svojstvima koja još nisu identifikovana.
Teorijske konstrukcije poput crveno-hipotetičkih tunela koji povezuju odvojene tačke u prostor-vreme – mogu poslužiti kao kanali za putovanje kroz vreme, ali njihova stabilnost ostaje nesigurna.
Međutim, koncept trenutno postoji samo kao proračun na listu papira.
