Decenije podizanja tla, zemljotresa i oslobađanja gasova postepeno su oslabile delove plitke Zemljine kore ispod Kampi Flegreija, ogromne vulkanske kaldere zapadno od Napulja.
Kampi Flegrei poslednji put je eruptirao 1538. godine, kada je u blizini Pokuolija nastao Monte Novo. Gotovo pet vekova kasnije, ovaj vulkanski sistem nastavlja da se podiže, podrhtava i oslobađa gasove, ali bez erupcije.
Analiza iz 2023. godine ukazala je da su ponovljene epizode podizanja tla, koje traju još od pedesetih godina prošlog veka, postepeno oštetile plitku koru.
Rezultat je da je deo vulkanskog sistema danas slabiji i potencijalno podložniji pucanju nego tokom ranijih perioda nemira.
Stene više ne reaguju kao ranije
Istraživači Univerzitetskog koledža u Londonu i italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju razvili su model koji povezuje zemljotrese sa podizanjem tla.
Na taj način pokušali su da utvrde kako kora skladišti i oslobađa naprezanje.
Rezultati su pokazali da je deformacija ušla u takozvanu neelastičnu fazu. To znači da se sve veće naprezanje više ne apsorbuje samo savijanjem stena, već sve više dovodi do njihovog pucanja i pomeranja duž raseda.
Istraživači su, međutim, naglasili da potpuno pucanje nije neizbežno i da postoji nekoliko mogućih scenarija daljeg razvoja situacije.
Kampi Flegrei predstavlja kalderu široku oko 13 kilometara, koja obuhvata deo metropolitanskog područja Napulja i prostire se ispod Pocuolskog zaliva.
Velika podizanja tla zabeležena su od 1950. do 1952, od 1969. do 1972. i od 1982. do 1984. godine, dok je novo postepeno izdizanje počelo tokom dvehiljaditih.
Iako se često naziva “supervulkanom”, vulkanolozi ga preciznije klasifikuju kao veliku aktivnu kalderu.
Kora je značajno oslabila
Proračuni istraživača pokazali su da je efektivna zatezna čvrstoća u zoni pucanja smanjena približno 2,5 do tri puta u poređenju sa stanjem pre osamdesetih godina prošlog veka.
Posebno važna promena primećena je oko 2020. godine, kada se odnos između zemljotresa i podizanja tla promenio na način koji su istraživači protumačili kao neelastičnu deformaciju, kako prenosi The Brighter Side of News.
To znači da pukotine postaju sve značajniji način na koji kora reaguje na pritisak.
Slika ispod Kampi Flegreija ipak je mnogo komplikovanija od jednostavne predstave magme koja se kreće pravo ka površini.
Istraživači su predložili mogućnost da nakupljanje magmatskih gasova na dubini od oko tri kilometra pokreće veliki deo sporih deformacija. Ispod tog plitkog sistema nalazi se dublja oblast bogata rastopljenim materijalom.
Postoji nekoliko mogućih scenarija
Jedan od njih je da se putevi kojima se kreću fluidi reorganizuju i da se podizanje tla zaustavi.
Druga mogućnost jeste da se pukotine više puta otvaraju i ponovo zatvaraju, stvarajući periode podizanja i spuštanja tla.
Nastavak pritiska mogao bi i da dovede do potpunog pucanja dela gornje kore.
Čak ni takav scenario, međutim, ne bi automatski značio vulkansku erupciju.
Nova magma i dalje bi morala da se podigne u ispucalu oblast i pronađe put do površine.
Problem je u tome što bi oslabljena kora mogla da olakša stvaranje takvog puta. Naučnici su upozorili i da bi buduće kretanje magme moglo da proizvede slabije znake upozorenja nego tokom ranijih kriza, jer je deo potrebnih pukotina već nastao.
Najjači zemljotres otkako postoje instrumentalna merenja
Istraživanja sprovedena nakon 2023. pružila su dodatne dokaze da su u trenutne nemire uključeni i magma i fluidi pod pritiskom.
Studija iz 2024. pronašla je dokaze da magma koja se podiže sa dubine od najmanje osam kilometara u krajnjoj liniji pokreće sadašnje nemire. Rekonstruisan je i plići izvor deformacije koji se proširio i pomerio sa oko 5,9 na približno 3,9 kilometara dubine.
Analiza iz 2025. godine zabeležila je sve češće rojeve zemljotresa između 2021. i 2024, zajedno sa ubrzanim podizanjem tla i emisijama gasova.
A onda je 31. jula 2026. Kampi Flegrei pogodio najjači instrumentalno zabeleženi zemljotres u ovom području.
INGV je izmerio magnitudu Md 4,7, odnosno Mw 4,4, na dubini od oko tri kilometra između Pocuolija i Kvarta. Do sledećeg jutra u pratećem roju registrovano je 169 zemljotresa.
Da li sledi erupcija?
Trenutno nema pokazatelja da neposredna erupcija predstoji.
Geokemijska merenja ostaju u skladu sa dugoročnim zagrevanjem i povećanim protokom fluida kroz hidrotermalni sistem, ali italijanski INGV navodi da sadašnja posmatranja ne sadrže elemente koji bi ukazivali na značajne kratkoročne promene vulkanske aktivnosti.
Kampi Flegrei zato ostaje na žutom nivou upozorenja – parametri koje naučnici prate nalaze se iznad uobičajenih vrednosti, ali se neposredna erupcija ne predviđa, što je i ključna poruka istraživanja.
Kampi Flegrei se strukturno menja, dok su njegova magma, gasovi, zemljotresi i deformacije tla međusobno povezani. Ali činjenica da su stene oslabile ne predstavlja sat koji odbrojava do erupcije.
