Najproblematičnije je, po svemu sudeći u, po mnogima, najlepšem hrvatskom gradu, Dubrovniku.
Samo u drugoj polovini jula zabeleženo je izlivanje otpadnih voda u dubrovačkom i kaštelanskom akvatorijumu, a inspekcija za zaštitu okoline naložila je Gradu Dubrovniku postavljanje oznake zabrane kupanja na plaži u Koločepu.
“U moru je sve više fekalija, a to bi moglo da se reši donošenjem adekvatnih propisa”, ističe za Index.hr Žarko Koboević sa Pomorskog odeljenja Univerziteta u Dubrovniku, koji se bavi ovom temom.
On dodaje da je hrvatska strana Jadrana zagađenija proporcionalno povećanju broja brodića i jahti.
“Govorim samo o onečišćenju najužeg morskog pojasa, uz same plaže, gradove, a ne o otvorenom delu mora i govorim o onečišćenju s plovila, ne s kopna”, kaže Koboević.
On navodi primer Kalifornije koja je celu svoju obalu proglasila ”no disćarge” zonom što se tiče fekalija, a to znači da je zabranjeno ispuštanje fekalija s plovila u more.
“Kalifornija je uspela da reši to pitanje tako što određuje da fekalije iz brodića moraju da budu iznete u toalet u marini. Rešenja, dakle, postoje”, naglašava Koboević koji problem vidi i u hrvatskim nedorečenim propisima.
On objašnjava da problem nisu luke s međunarodnim prometom, nego manje luke u malim mestima gde nema koncesionara, niti će ga skoro biti, jer se to ne isplati, a država nije odredila da mora da ga bude.
Koboević smatra da bi u koncesioniranim lučicama bio rešen način na koji se brodovi oslobađaju fekalija i on se sigurno ne bi svodio na ispuštanje u more.
“Naši propisi kažu da fekalije ne smeju da se ispuštaju u lukama i lučicama, nego u otvoreno more, ali nije precizirano šta je to otvoreno more.
Ipak, treba napomenuti da je fekalno onečišćenje biorazgradivo, patogeni organizmi umiru nakon nekog vremena, ali nije važno da li žive dan ili dan i po. Ako se nađu na plaži, netko može da se zarazi”, kaže Koboević.
