Stariji kompjuterski sistemi koji se oslanjaju na Sistem Globalnog Pozicioniranja 24, odnosno GPS satelite koji orbitiraju oko Zemlje, u noći između subote i nedelje, tačnije u nedelju u 1.59 ujutru po našem vremenu, mogli bi da se iznenada vrate 20 godina unazad – na 22. avgust 1999.
Teoretski, to može uzrokovati da “poblesave” ne samo neki od sistema za navigaciju, već i pojedini kritični infrastrukturni sistemi u komunikacijama, transportu, elektroenergetskoj mreži i slično.
To je zato što GPS sateliti računaju vreme po nedeljama, i zbog načina na koji je sistem dizajniran kada je postavljen onlajn 1980. godine. On ima dovoljno memorijskog prostora samo za 1.024 nedelje, a kada dođe do te granice, što će desiti u noći subotu na nedelju, brojači se vraćaju na nulu.
Prema podacima Američkog ratnog vazduhoplovstva koje upravlja satelitima i Agencije za infrastrukturu i sajberbezbednost Ministarstva državne bezbednosti SAD (CISA) verovatnoća da će doći do stvarnog problema je mala.
Oni već više od dve godine upozoravaju komunalije, finansijske sisteme, avio-kompanije i proizvođače navigacionih sistema na ovu mogućnost, piše “NBC News”.
Ratno vazduhoplovstvo i CISA su saopštili da je ova granica dobro poznata i da bi uređaji i sistemi napravljeni u poslednjih 10 godina već trebalo da su podešeni u skladu sa tim.
Štaviše, stvari su uglavnom išle glatko prvi put kada su sateliti došli do limita, u avgustu 1999. godine. Ali CISA je ukazala na to da danas postoji mnogo više GPS sistema nego što ih je bilo 1999, odnosno oko četiri milijarde, što je približno jedan za svaku drugu osobu na planeti.
Ovo bi trebalo da bude poslednji put da ograničenje memorije predstavlja potencijalni problem za vreme naših života. Brojači satelita trenutno čuvaju podatke u komadima od 10 binarnih bitova, tako da se ponavljaju svakih 1.024 nedelja, ali sistemi se već unapređuju na 13-bitno skladište – dovoljno da traje 157 godina.
