1. Čitajte ono što vaši omiljeni likovi čitaju
Koliko puta vam se desilo da vas knjiga koju čitate (bilo da je reč o fikciji ili ne) upućuje na neku drugu knjigu? Glavni junak čita knjigu ili priča o drugom autoru, ili pak biografija sadrži napomenu sa preporukom za neku knjigu.
Na primer, u romanu „Nortangerska opatija“, Ketrin je opsednuta gotičkim romanima, posebno „Mysteries of Udolpho“ autorke En Redklif. Kada sam pročitala to što Ketrin čita, mogu jasnije da vidim zašto bi maštovita mlada devojka posumnjala u zlobna dela oca Henrija Tilnera.
2. Brzi sastanci sa knjigama
Da, možete imati brze sastanke sa knjigama. U knjižari ili biblioteci zgrabiti pet-šest knjiga o kojima ništa ne znate. Uzmite jednu od njih i provedite minut gledajući je i čitajući pohvale na koricama. Onda provedite od tri do pet minuta čitajući samu knjigu, tako ćete bolje upoznati svog „partnera“.
Preporučujem vam da zapisujete procenu ili nivo interesovanja. Nakon ponavljanja celokupnog procesa sa svim knjigama koje ste izabrali, izaberite samo jednu – a znam koliko je to teško – pa je ponesite kući na „jedan ozbiljniji sastanak“.
3. Izaberite broj
Ponekad odabir jednog naslova iz gomile jednostavno nije za mene. Uzeću papir, otvoriti ga i reći: „Želim to da pročitam, ali ne sada. Trenutno ne želim da plačem.“
Dodelite broj svakoj knjizi na vašoj DBP listi. Ne, stvarno, zapišite broj pored svakog naslova na listi. Moja preporuka je da grupišete knjige po žanrovima u određenom opsegu brojeva. Na primer, knjige za tinejdžere stavite pod brojeve od 201 do 299, a biografije od 901 do 999.
Onda nasumično izaberite broj iz skupa koji vam se trenutno čita. Ovaj metod može zvučati blesavo, ali je veoma objektivan i pomoći će vam da izaberete šta da čitate u okviru žanra koji vam trenutno najviše odgovara.
4. Iskoristite pomoć interneta
Pinterest i drugi veb-sajtovi puni su grafikona „drvo odluke“ koji pomažu ljudima da odluče šta sledeće da čitaju na osnovu onoga što im se već sviđa. Neki više pomažu od drugih, a neki će samo dodati još više knjiga na vašu listu, umesto da vam pomognu da sa nje uklonite par njih.
Ali ako ste još pod utiskom knjige koju ste upravo završili i želite da nastavite dalje, ovi grafikoni će vam pomoći da izaberete sličnu knjigu.
5. Zamenite granolu za sladoled
Znamo da su granola, musli, seme čije, kelj i slično dobri za vas. U ovoj metafori o knjigama, klasici koje je trebalo da pročitate u školi (ali niste) mogli bi da se svrstaju u kategoriju „dobri za vas“. Iznenađenje! Neki od njih u stvari metaforički imaju dobar ukus!
Zato iskoristite trenutak da „pojedete vašu ukusnu granolu“ i pročitajte neki od klasika koji su u isto vreme dobri, a i dobri za vas.
S druge strane, svako sa dobrim ukusom može da posvedoči da ne možemo jesti kelj baš za svaki obrok svakoga dana. Svako malo nam jednostavno treba parče pice, kolačić, činija sladoleda. To nije baš ono što treba da čini našu ishranu tokom svakog obroka svakoga dana, ali, čoveče, mi ih volimo.
Isto tako, moramo da zamenimo ponekad svoje dubokoumne, ozbiljne (ali takođe i zanimljive) knjige lakim, zabavnim knjigama. Menjajte ih. Jednu knjigu sa jedne strane, sledeću sa druge i onda nešto između.
6. Dozvolite da drugi ljudi odluče umesto vas
Možete napraviti anketu na Fejsbuku i neka vaši prijatelji glasaju koju knjigu sledeću da pročitate.
Kako vi odlučujete koju knjigu sledeću da pročitate?
