Četiri ključne faze života po legendarnom švajcarskom psihoanalitičaru Karlu Gustavu Jungu, postoje četiri temeljna arhetipa kroz koje tokom života svako od nas prolazi.
1. Sportska faza
U ovoj fazi svako od nas preokupiran je vlastitim izgledom, najčešće fizičkim. Plastično rečeno – tokom ovog vremena mnogi od nas provode pred ogledalom zapaženu količinu vremena i dive se onome što vide. Telo i izgled tada su ključni epiteti naše osobnosti.
Ovo nema veze s uobičajenom ‘sportskom’ fazom i krilaticom ‘u zdravom telu zdrav duh’ već s nadmenošću i taštinom.
2. Ratnička faza
Nakon što smo shvatili sebe kao snagu karaktera skrivenu u fizičkom telu – kreće faza u kojoj želimo da pokorimo čitav svet, davati najbolje od sebe iz trenutka u trenutak, biti najbolji i izvući najbolje iz sebe, činiti ono što čine ratnici, i ponašati se u skladu s tim pravilima.
Sada se poredimo, želimo da nadmašimo drugog, želimo da nadvladamo okolinu i učinimo najviše što možemo, zato jer smo ratnici.
3. Faza iskaza
Došli smo u vreme kada smatramo da nismo učinili dovoljno da bismo se osećali ispunjenima i bili srećni. Tražimo načine da napravimo tu presudnu razliku i pomognemo ostalima da to učine. Ulazimo u doba preokupacije načinima davanja.
Novac, moć i posedovanje više nam nisu cilj nego alat i više nismo priklonjeni tim stvarima kao nekad – napokon smo shvatili da je život daleko više od materijalnog. Zarađuješ i dalje, prihvataš moć, zahvalan si zbog veličine poseda, ali svakog trenutka takve stvari možeš i da izgubiš.
Tražiš i pronalaziš načine kako da sebe makneš iz glavnog vlastitog fokusa, želiš i drugima da budeš od koristi. Davanje postaje imperativ. Pošto to shvatiš, otkrivaš kako je davanje i primanje, te gubiš sebičnost, ego i autocentričnost – ovaj svet želiš da napustiš kao bolja osoba.
4. Duhovna faza
Poslednja faza naših života je ona u kojoj shvatimo da nijedna od prethodne tri faze nema vezu s onim što mi zaista jesmo.
Shvatamo da smo daleko više od naših tela, više od naših poseda, više od naših prijatelja, nacije i sl. Otkrivamo da smo duhovna bića koja žive ljudsko iskustvo, a ne ljudska bića s duhovnošću. Znamo da ovo nije naš dom i nismo ono što mislimo da jesmo.
Nalazimo se na ovom svetu, ali nismo sazdani od njega. Posmatramo sebe iz drugih uglova. Možemo da istupimo iz spostvenog mentalnog sklopa i razumemo šire stvari, da ih vidimo kakve one zaista jesu. Postali smo puki promatrači naših života. Ova filozofija prihvaćena je još od pamtiveka i na nama je da je bolje percepiramo i otkrijemo.
