Stanje između sna i jave
Reč skovana od pojmova ‘hypnos’ (san) i ‘agogos’ (vodstvo) predstavlja prelazno stanje između sna i jave nalik transu – u kojem su slike, boje, zvukovi i dimenzije značajno iskrivljeni, prenosi portal Wake-Up World.
Smatra se da prvenstveno zavisi od tipa vaše ličnosti pa razlikujemo vizuelnu (slikovnu), auditornu (zvukovnu) i kinestetičku (fizičku) hipnagogiju. I u zavisnosti od vrste koja vam se dešava zavise i načini proučavanja, kao i alternativni pristupi hipnagogiji – načini kako u nju stupiti, a da niste u stanju između promena stanja svesti.
Kroz istoriju mnogi veliki umetnici nastojali su da olakšaju sebi način pristupanja hipnagogiji, pogotovo zbog njenih karakteristika kao okidača ideja, vizija, izuma i kreativnih procesa. Ne čudi stoga što je mnogi porede s psihodeličnim iskustvima i drugim nivoima svesti.
Kako izgleda prosečno hipnagoško iskustvo?
Prvo vam se slike pretvaraju u monohromatski prikaz ili kaleidoskopske obrasce, bilo statične ili pokretne, ravne ili višedimenzionalne.
Slike na prvu nekontrolisano lebde, ali u suštini otvaraju stanja nalik snovima u kojima subjekt opušteno uživa. Zatim se zvuk iskrivljuje, postaje trenutak glasan, a zatim tih, čuju se muzika, zvukovi, jeka, kiša, vetar i buka, mantra…
Sledeće što osetite je tzv. ‘Tetris efekt’, odnosno repetitivne akcije koje se iznova i iznova ponavljaju uz polagane trzaje i ubrzavanja. Vaše telo i um postaju razražljivi – okusi, mirisi, teksture, vrućina, hladnoća, lebdjenje, padanje, napuštanje tela, promene oblika udova i fizionomije… Stanja se nadovezuju jedno na drugo i gubite kontrolu nad sobom i svetom oko vas.
Edsson, Šeli, Dali i brojni drugi praktikanti
Zatim se stanje sve više približava snu, a u toj prelaznoj fazi misli postaju fluidne i prepune različitih ideja, asocijacija i kreativnosti, razvijaju se i spajaju u neuobičajenom apstraktnom smeru, rađaju se inovativne ideje lišene ega.
U tom trenutku ili ćete uploviti u snove ili otići u paralizu sna, stanje u kojem vaše nepomično telo nailazi na različite podražaje, a neretko i kontakte s oblicima koji podsećaju na strane entitete.
Taj spektar čula proučavali su Tomas Edison, Marija Šeli (autorka Frankenštajna) i Salvador Dali koji je upravo u hipnagogiji nalazio slično stanje kao zamenu za psihodeliju koje je poredio s psihičkim bolestima i u njemu nalazio inspiraciju za brojne nadrealne aktove i slike koje je redovno lansirao široj javnosti.
Drevne tradicije poznavale su nešto slično
Meditacija, Joga snova i trans inicirani su konzumacijom tzv. biljaka za snove (‘dream herbs’) koje su sve stare tradicije koristile u različitim oblicima.
Telo bi se dovodilo u stanje između sna i jave pa bi se u tom stanju trenirala spiritualna svesnost, provodila divinacija i prosvetljenje.
Psihoanalitičari ozbiljno proučavaju tu praksu i iz nje izvlače razna tumačenja i interpretacije. Kada bi čovek savladao i iskontrolisao te mehanizme samim time bismo i lakše analizirali metaobrasce psihe ili alate poput sećanja, obrambenih mehanizama, teških iskustava, trauma, nasleđa predaka, arhetipa i elemenata psihe.
Zato je hipnagogija sve učestaliji obrazac proučavanja u naučnim institucijama. Ona daje uvid i u svesno stanje i stadijum snova, a racionalni um nije u potpunosti isključen, baš kao i u slučaju lucidnih snova. Ona je još jedan dokaz o (zapostavljenoj) vezi čoveka i Unverzuma.
