Misiju “Apolo 11” činili su Nil Armstrong, Edvin (Baz) Oldrin i Majkl Kolins, čuveni trojac koji je ušao u istoriju.
16. jula 1969. godine, misija “Apolo 11” poletela je na Mesec, da bi 21. jula u 2 sata i 56 minuta Nil Armstrong postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec. Ubrzo mu se pridružio i Edvin (Baz) Oldrin. Za to vreme, Majkl Kolins bio je u komandnom modulu, u orbiti oko Meseca.
“Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”, rekao je Nil Armstrong 1969. godine dok je kao prvi čovek zakoračio na površinu Meseca. Od kada su Amerikanci kročili na Mesec, posle nekog vremena su počele da kruže teorije zavere da je ceo događaj bio dobro insceniran.
Različite su teorije zavere kada je u pitanju sletanje misije “Apolo 11” na Mesec. Teoretičari navode nekoliko razloga zašto bi američka vlada imala koristi od obmanjivanja javnosti izrežiranim i lažnim sletanjem na Mesec.
Nekim teorijama tvrdi se da su neki ili svi delovi programa Apolo i sletanja na Mesec bili prevara koju je izvela NASA i članovi drugih organizacija. Malo posle završene misije, počele su da kruže teorije zavere i tvrdnje da je sve to prevara Amerikanaca.
Najznačajnija tvrdnja je da su šest sletanja sa ljudskom posadom (1969-1972) lažirani i da dvanaest astronauta iz programa Apolo nisu hodali Mesecom.
Teoretičari zavere veruju da su NASA i drugi namerno prevarili javnost izmišljenim sletanjem na Mesec, manipulacijom ili uništavanjem ključnih dokaza, kao što su slike, trake sa telemetrijskim očitavanjima, prenosi, uzorci kamenja ili neki ključni svedoci.
Ankete sprovedene na različitim mestima pokazuju da između 8 i 20 odsto ispitanih Amerikanaca veruje da su sletanja ljudskih posada lažirana, a taj broj se u Rusiji penje na 28 odsto.Teoretičari zavere navode nekoliko razloga zašto bi američka vlada imala koristi od obmanjivanja javnosti lažiranim sletanjem na Mesec.
Pa tako neki teoretičari tvrde da je jedan od razloga lažiranja sletanja na Mesec bila “svemirska trka” između SAD i Sovjetskog Saveza.
SAD su htele da budu prve u slanju prvog čoveka na Mesec. NASA je morala da lažira celu stvar kako bi ispalo da su SAD moćnija i superiornija država u odnosu na SSSR, smatraju neki teoretičari zavere.
Zagovornici teorije zavere problem vide i u fotografijama i snimcima sa Meseca.
Ističu nelogičnosti na slikama i filmovima snimljenim na Mesecu. Na nekim slikama, čini se da su krstići iza objekata. Kamere su bile opremljene Reseau pločom (providnom staklenom pločom sa ucrtanim krstićima), što bi činilo nemogućim da se bilo koji fotografisani objekat pojavi ispod mreže.
Jedna od tvrdnji da je sve prevara je što se ne vide zvezde ni na jednoj od fotografija.
Na snimcima sletanja, astronauti Armstrong i Oldrin na Mesec postavljaju američku zastavu. Ali,ona šta je interesantno da ona vijori, što nije moguće ako nema atmosfere i vazduha koji bi zastavu držao uspravnom. NASA je objasnila da je zastava bila složena u tubi i da se zavijorila kada su je izvukli. Kao i da su je, prilikom postavljanja, Armstrong i Oldrin zatresli
Teoritačari zavere smtaraju i da fotografije iz misije Apolo 15 izgledaju kao da imaju identičnu pozadinu, iako NASA navodi da su ih snimili u razmaku od više kilometara.
Na jednoj od fotografija sa Meseca vidi se i stena na kojoj izgleda kao da je napisano latinično slovo C. Teoretičari zavere mogu da tvrde da se radi o kulisi koja je ostala pogrešno okrenuta, pa se oznaka vidi i na kameri.
NASA je slovo objasnila tako što je naveka da bi to mogla da bude dlačica ili nešto što je upalo tokom razvijanja filma, ali je moguće i da se radi o podvali u kojoj je neko na originalnu fotografiju dodao slovo.
