O knjizi su govorili naš slavni režiser Emir Kusturica, koji je jedan od recenzenata knjige, Anatolij Ivanovič Lisicin, direktor fondacije koja se bavi obnovom grobalja ruskih vojnika u Evropi, ruski novinar Dmitrij Karabčukov, pisac Milan Ružić i autor. Knjiga sadrži putopise Šaponjiće nastale u poslednje tri godine, tokom autorovih putovanja od Moskve do Bajkala i od Krima do Arhangelska na krajnjem severu Rusije.
– Šaponjić kao jedan od evangelista hoda Rusijom i uspostavlja odnos prema Rusiji na bazi stare istine uočavanja da je ruska stepa bila ruska duša jer je zapravo onaj ko vlada stepom vladao i Rusijom. Šaponjić to oseća i iskazuje da se Rusija razlikuje od zapadne civilizacije po više elemenata.
Najznačajnije je da je ona svoje manjine prirodno tretirala kao deo svog društvenog bića i da je imala samilosti prema njima.
Putujući zajedno sa Šaponjićem, čitajući njegovu knjigu čovek dolazi do neke vrste recepcije Rusije u kojoj su svi njeni delovi zapravo pitanje jedne velike ideje.Naslov ove knjige je najbolji naziv doživljaja jednog reportera literate koji je prošao gotovo čitavu Rusiju, a ja sam ga sretao često na tom iscrpljujućem putu, naveo je Emir Kusturica.
Po rečima Anatolija Lisicina, autor je knjizi opisao ne samo Moskvu i njen sjaj, nego i duboku provinciju, zabačena ruska i sela i gradove. Po njegovim rečima knjiga Ruski krst biće prevedena i tokom iduće godine objavljena u Rusiji, na ruskom jeziku, a slede i promocije knjige na Krimu, u Moskvi, Arhangelsku, Jaroslavlju, Kostromi.
– Ova knjiga je Šaponjićeva oda antiglobalizmu, protivljenje nameri zapadnog sveta da nas podredi sebi, i da od svih nas napravi rajedinjene američke države – rekao je pisac Milan Ružić.
Autor knjige je ispričao da je knjiga nastala slučajno pozivom Kusturice sa pitanjem „Zorane, hoćeš li u Rusiju?“
– Iz tog prvog putovanja je krenula prva priča, onda druga, a putovanja su se ređala. Na svim tim putovanjima u Rusiji ustvari ja sam tražio samog sebe, tragao za korenima ljubavi prema Rusiji, ja sam u ovu knjigu izručio svoju dušu, zaključio je Zoran Šaponjić.
