Svetom je odjeknula vest da su naučnici uspeli da okrenu tok vremena. Da nije u pitanju medijsko preterivanje i senzacionalizam, slaže se i tim naučnika koji je sproveo revolucionarni eksperiment.
Ako želimo da objasnimo podvig tima naučnika iz Moskovskog instituta za fiziku i tehnologiju, uz pomoć kolega u Švajcarskoj i SAD onda ne bi trebalo da zamišljamo kako se čovek odjednom pomlađuje, nego je možda bolja predstava kako zrnca s peska skaču i na kraju sama od sebe oblikuju kulu od peska.
Trebalo bi da zakoni fizike vrede i unazad, ali…
Naoko jednostavno pitanje, koje se u svakodnevnom životu čini prilično očitim, već dugo muči fizičare, zašto se vreme kreće u samo jednom smeru. Matematički, zakoni fizike trebalo bi da vrediti u oba smera.
Istraživači su se u obrazlaganju poslužili poređenjem sa kuglama za bilijar. Ako bi gledali snimak razbijanja kugli unazad, svi bi odmah prepoznali da je snimak obrnut. Matematički, možda bi i bilo moguće da se raspršene kugle po stolu kreću tačno tako da završe u pravilnom trouglu, ali u stvarnosti je to nemoguće jer svemir, od najmanje do najveće čestice, uvek teži haosu.
Svemir postaje sve haotičniji
Odnosno, stručnim rečnikom, prema drugom zakonu termodinamike entropija se uvek može samo povećavati. Zato, iako statistički postoji šansa da kada okrenete kantu punu peska zrnca padnu tačno tako da naprave kulu, ona će baš uvek pasti na amorfnu gomilicu.
Ali sada su naučnici uspeli taj jednosmerni proces okrenu i vrate vreme unazad simulacijom na kvatnom računaru. Zabeležili su stanje kubita (kvantnih bitova, umetnih atoma) na početku fizikalnog procesa, potom ih ostavili na miru da se razvijaju, rastu i postaju sve složeniji prema zadatom algoritmu, a potom pokrenuli proces koji ih je uspešno vratio na početak.
Šta su tačno napravili, Valeri Vinokour, voditelj istraživanja opisao je poređenjem s pričom o Čudesnom slučaju Benjamina Batona.
Ne samo da je nije ostario, nego je bio mlađi.
“Uzeli smo jednog čoveka i zabeležili trenutak kada smo ga prvi put proučili”, potom smo ga pustili da na miru živi godinu dana. Nakon godine dana, napravili smo jednu manipulaciju i stavili ga u crnu kutiju”, kaže i u šali dodaje: “Ne brinite, to je ugodna crna kutija, ima u njoj sve što mu je trebalo za normalan život”, kaže i nastavlja:
“Nakon godinu dana, pustili smo ga napolje i ponovno proučili. Ne samo da nije ostario, nego je bio identičan kao i godinu dana pre nego što je ušao u kutiju”, slikovito je objasnio Vinokour.
Kao posebno važnu činjenicu on ističe da se ne radi o “simulaciji” u smislu računarskog programa – simulacija čestica izvedena je uz pomoć fizičkog, analognog sistema.
Važan korak za računare budućnosti
Njihov podvig ne znači da ćemo odmah moći ad se pomladimo ili putujemo u prošlost jer manipulacija koju su Vinokour i njegov tim izveli bila je moguća samo zato što je bila reč o strogo kontrolisanom, izolovanom sistemu s vrlo malo “pomičnih delova”.
U slučaju rada sa samo dva kubita “preokretanje vremena” postignuto sa stopom uspešnosti od 85 posto, a kada su bila uključena tri kubita, došlo je do više grešaka, što je rezultovalo stopom uspešnosti od 50 posto.
Ali sve ovo ne znači da njihov eksperiment neće imati praktičnu primenu.
Osim što je primenio lice fizike i nauke, eksperiment bi mogao da ima praktičnu primenu u razvoju kvantnih računara, kažu naučnici, jer nudi i praktične aplikacije u razvoju jedne od najuzbudljivijih tehnoloških grana 21. veka – kvantno računarstvo.
Na primer, njihov se algoritam može da ažurira i koristiti za testiranje programa pisanih za kvantne računare i eliminisanje buke i grešaka.
