Naučnici su u Sibiru pronašli neverovatno dobro očuvan primerak drevnog šteneta toliko da biste pomislili, kada ga pogledate, da ono samo spava. Teško biste poverovali da se radi o zamrznutom primerku starom tek dva meseca koji je umro pre 18.000 godina.
Štene, pronađeno u permafrostu u Jakutsku u istočnom Sibiru, toliko je savršeno očuvano da mu brkovi, trepavice, nos i veći deo krzna izgledaju kao da je preminuo tek nedavno. Za sada nije poznat uzrok smrti, ali se po položaju tela može zaključiti da nije mnogo patio ili bio uznemiren.
Naučnici su otkrili njegov pol, ali nisu toliko sigurni o kakvoj se vrsti radi. Mogao bi biti vuk, ali bi mogao biti i prvi poznati pas, piše Science Alert.
Štene su nazvali Dogor
“Obično je lako utvrditi radi li se o psu ili vuku. Ali sada to nije slučaj. Uz svu gomilu podataka, još uvek ne znamo o kojoj se tačno vrsti radi. Ko zna, možda se radi o zajedničkom, vučjem i psećem pretku”, rekao je genetičar Dejvid Stanton iz švedskog Centra za paleogenetiku.
Naučnici su štene nazvali Dogor, što je jakutska reč za “prijatelja”. Fosil ostaje u Rusiji, ali su naučnici odneli njegovo rebro u Švedsku kako bi obavili dalja genetska ispitivanja. Ako se otkrije gde se tačno Dogor nalazi na psećem evolucionom stablu, mogli bismo više saznati o razdoblju kada su se psi i vukovi odvojili od zajedničkog pretka te kada i kako su psi pripitomljeni.
Naime, smatra se da su se ove dve vrste razišle pre 15.000 do 40.000 godina. S obzirom na to da su naučnici u Nemačkoj pronašli fosil psa koji je star 15.000 godina, znamo da je tada bilo pasa, ali još uvek nemamo potvrdu za razdoblje od pre 40.000 godina.
@Nibbledtodeath is working on this specimen together with @pontus_skoglund.
It’s 18 kyrs old!
So far, we have sequenced it’s genome to 2X coverage. But we still can’t say if it’s a #wolf or a #dog. Maybe it’s the common ancestor?
More sequencing needed!
(Photo: S Fedorov) pic.twitter.com/3zhbVEudig
— Centre for Palaeogenetics (@CpgSthlm) November 18, 2019
Ne znamo kada smo ih tačno pripitomili
Što se tiče pripitomljavanja, još nije tačno poznato kada i kako se ono desilo. Prema studiji iz 2017., pse smo pripitomili negde pre 20.000 do 40.000 godina.
A close-up pic.twitter.com/zQBvRYXPNt
— Centre for Palaeogenetics (@CpgSthlm) November 18, 2019
S druge strane, istraživanje iz 2016. godine sugeriše da smo se s njima sprijateljili pre 14.000 godina.
“Izgleda da smo pripitomili pse koji su pripadali sada izumrlom rodu vukova. Zato je toliko teško utvrditi gde i kada smo ih pripitomili”, rekao je Stanton.
“Ako želite da pronađemo odgovor na to pitanje, moramo proučiti drevne fosile jer populacije iz koje smo pripitomili pse više nema. Ovakvi primerci kao što je Dogor mogli bi nam pomoći da rešimo taj problem”.
