Dok svet s nevericom i zaprepašćenjem prati katastrofalne požare u Australiji, klimatolozi najavljuju da će toplotni talasi, dugotrajne suše, požari, ali i drugi ekstremi kao što su poplave i oluje u skorijoj budućnosti s globalnim zagrevanjem postati uobičajena realnost za brojne delove sveta.
Najmanje 20 ljudi do sada je poginulo, a najmanje 28 smatra se nestalima u šumskim požarima u Australiji. Vatrena stihija koja je krenula još u oktrobru do danas je spalila oko 5,9 miliona hektara površina pod šumama, grmljem i travom.
Uništeno je oko 1.400 kuća, uginulo je oko 500 miliona životinja među kojima na hiljade ugroženih koala, a pošto je u Australiji leto tek počelo (najtopliji meseci su decembar januar i februar), kraj problema se ne nazire.
Klimatolog Man: Tako igledaju klimatske promene na delu
Jedan od najpoznatijih svetskih klimatologa Majkl E. Man u svojoj kolumni u Gardianu još je jednom upozorio da se klimatske promene danas već mogu da vide u pojedinačnim ekstremnim vremenskim događajima, a ne samo u klimatskim trendovima.
„Australijanci samo mogu ujutro da se probude, uključe televizore, pročitaju novine ili pogledaju kroz prozor da bi videli ono što je mnogima sve očiglednije – za Australiju opasne klimatske promene već su tu. Samo je pitanje koliko smo spremni tu istinu da prihvatimo.
Australija već doživljava klimatsku krizu. Doslovno gori. Treba joj vođstvo koje je u stanju to da prepozna i deluje“, poručio je Mann konzervativnom političkom vođstvu Australije, koje planira da udvostruči proizvodnju uglja u zemlji koja je već sada najveći izvoznik tog najprljavijeg fosilnog goriva na svetu.
Strašnim požarima u Australiji ne nazire se kraj
Najave australijskih meteorologa za naredne dane ne daju razloga za optimizam. Naime, predviđanja pokazuju da bi snažan vetar koji dolazi s novim toplinskim talasom i temperaturama preko 40°C, mogao da izazove megapožare u području Blu Mauntainsa zapadno od Sidneja.
Vatrogasna služba proglasila je ‘zonu koju turisti moraju da napuste’ u dužini od 240 kilometara južno od letovališta Betmans Bej u Novom Južnom Velsu.
U mnogim obalnim naseljima koja su odsečena od sveta zbog požara ponestaje hrane i vode, a stanovnici nekih od njih bili su prisiljeni da utočište potraže u moru. Kanbera je poslednjih dana najzagađeniji grad na svetu zbog alarmantnog nivoa dima koji je čak 20 puta veći od onih koji se smatraju opasnima.
Ratna mornarica evakuše ljude
Australijska ratna mornarica je nastavila evakuaciju ostrva Malakote na kom je požar stigao do vice naselja i blokirao izlaze zarobivši oko 4.000 ljudi.
Vlasti Novog Južnog Velsa upozorile su stanovnike nekih naselja da bi se u ovim ekstremnim uslovima moglo dogoditi da budu prisiljeni da njihove kuće prepuste vatrenoj stihiji u slučaju da njihovo gašenje bude previše opasno.
Požari u Novom Južnom Velsu i Kvinslandu od avgusta su u atmosferu izbacili oko 250 miliona tona CO2, što je ekvivalent gotovo polovini godišnje emisije gasova staklene bašte u Australiji. Stručnjaci smatraju da bi čak u normalnim uslovima, kada ne bi bilo jačanja klimatskih promena, trebale decenije da se takve količine CO2 ponovo apsorbuju kroz obnovu šuma i biljnog pokrova.
Suva područja postaće još suvlja
Povezanost emisije gasova staklene bašte sa sušama i šumskim požarima složenija je nego što je to veza između zagrevanja i porasta temperature. Ipak, brojna istraživanja pokazuju da rizici za izbijanje požara sa zagrevanjem rastu, pogotovo u suvim suptropskim delovima sveta.
U sušnim područjima više temperature vazduha i tla pospešuju isparavanje iz zemlje i vegetacije tako da suše postaju izraženije nego što bi bile da su temperature niže. Suše se mogu zadržati kroz duža razdoblja zbog delovanja pozitivnog mehanizma povratne sprege u kojoj vrlo suvo tlo i smanjeni biljni pokrov, delom i zbog požara, mogu dodatno da suzbiju padavine u već suvom području.
Taj fenomen dobro je poznat u pustinjama poput Sahare, nad kojom kišni oblaci najčešće prolaze bez padavina.
Veći rizik ne znači nužno veće opožarene površine
Pritom treba imati na umu da povećanje rizika ne mora nužno da rezultira povećanjem opožarenih površina jer na nastajanje i razmere požara utiču brojni faktori, među kojima je i ljudski faktor. Naime, ljudi mogu da pokrennu požare radi pretvaranja šumskih područja u poljoprivredna, slučajno, paljenjem otpada ili roštilja ili ih mogu obuzdavati kvalitetnim merama odbrane – pravovremenim satelitskim otkrivanjem, sigurnosnim koridorima te gašenjem iz vazduha i sa zemlje.
Na primer u 2018. u evropskim i mediteranskim zemljama zabeležen je rekordan broj velikih požara u raznim državama iako su opožarene površine bile manje od dugogodišnjeg proseka.
Porast rizika od raznih ekstrema
Suše i požari nisu jedini ekstremi koji se mogu da povežu s klimatskim promenama, a novija istraživanja sve jasnije pokazuju da postoje direktne uzročno-posledične veze između klime i brojnih različitih pojedinačnih ekstremnih vremenskih događaja – od suša, preko poplava do oluja. To je očekivano jer toplija klima podrazumeva veće količine vlage u atmosferi, budući da topliji vazduh može da apsorbuje više vlage bez kondenzacije, što podrazumijeva i više energije koja se može da oslobodi u obliku različitih ekstrema.
Bilten Američkog meteorološkog društva svake godine predstavlja izveštaj o svim istraživanjima objavljenim na svojim stranama koja pokušavaju da utvrde uzroke ekstremnih vremenskih pojava koje su se dogodile te godine.
Od 21 studije koju je u 2018. sproveo 121 naučnik iz 13 zemalja samo jedna nije pokazala jasnu uzročno -posledičnu povezanost ekstremnih vremenskih događaja (ekstremnih suša, šumskih požara, poplava, oluja, toplotnih talasa i sl.) s globalnim zagrevanjem
Na primer jedna studija je pokazala da je u prošlosti nekoliko evropskih regija doživljavalo ekstremne sezonske vrućine s povratnim razdobljem većim od 10 godina. Današnja verovatnoća takvih događaja je otprilike 10 do 100 puta veća od one koja bi se očekivala od ‘prirodne’ klime. Rezultati takođe pokazuju da bi ekstremne dnevne temperature kakve su 2018. zabeležene u delovima Skandinavije, Holanddije i Iberskog poluostrva bile malo verovatne bez zagrevanja uzrokovanog ljudskim uticajem.
S druge strane, jedna druga studija pokazala je da su klimatske promene doprinele povećanju ukupnih padavina jakih kiša koje su u julu 2018. uzrokovale katastrofalne poplave u Japanu.
