Inženjeri američke svemirske agencije NASA izveli su neverovatan poduhvat – uspeli su da „ožive“ potisnike na sondi Vojadžer 1, najudaljenijoj letelici od naše planete. Ovo su uspeli u poslednjem trenutku pred prekid komunikacija, javio je CNN.
Zbog unapređenja antena na Zemlji koje šalju komande Vojadžeru 1 i Vojadžeru 2, letelicama koje su izašle iz Sunčevog sistema, dolazi do pauze u komunikaciji kada se dogodi nešto kritično. Nova popravka završena je tik pred tu pauzu, a inženjeri su uspeli da pokrenu potisnike za okretanje, koji nisu radili od 2004.
Ovaj poduhvat pomoći će da Vojadžer 1 nastavi da leti kroz svemir do sledećeg javljanja 2026. godine.
Vojadžer i setovi potisnika
Vojadžer 1, lansiran u septembru 1977, ima više od jednog seta potisnika. Primarni su zaduženi za to da antene budu okrenute ka Zemlji čak i sada, kada je udaljen 25 milijardi kilometara od naše planete. Potisnici za okretanje služe da balansiraju letelicom tako da može da šalje podatke i prima komande.
Potisnici za okretanje su prestali da rade pre više od 20 godina, nakon što su unutrašnji grejači izgubili napajanje, pa je sve zavisilo od rezervnih potisnika.
– U tom trenutku tim je mogao da prihvati da primarni potisnici za okretanje rade jer su imali rezervu. I, iskreno, verovatno nisu mislili da će Vojadžeri nastaviti da lete još 20 godina – rekao je Karim Badarudin, menadžer misije Vojadžer u Laboratoriji za mlazni pogon pri NASA.
Sada su inženjeri bili zabrinuti da će ostaci da ugase rezervne potisnike za okretanje tokom jeseni i morali su da razmišljaju kreativno i da rizikuju kako bi pokrenuli potisnike koji nisu radili decenijama.
– Ovo je bio veličanstveni trenutak. Moral tima je veoma visok. Ovi potisnici su smatrani mrtvima. I to je bio legitiman zaključak. Ali jedan od naših inženjera imao je ideju o tome šta se desilo i kako da popravi potisnik. Ovo je još jedan čudesan spas za Vojadžer – rekao je Tod Barber, vođa tima za pogon Vojadžera.
Svakodnevno izbegavaju metke
Letelice Vojadžer poslednjih godina imale su više puta ozbiljne kvarove. Samo prošle godine Vojadžer 1 mesecima nije slao smislene podatke, pa su inženjeri NASA jedva uspeli da poprave sondu u tom trenutku udaljenu 24 milijarde kilometara.
– Identifikovanje izvora problema uključivalo je mnogo nagađanja, sa mnogo alternativa koje smo ispitivali i malo definitivnih podataka da nas vode. Kada smo identifikovali problem, otkrivanje načina za popravljanje kvara bilo je jasno i logično, ali je zahtevalo veliki broj povezanih akcija koje su morale da budu precizne i interno konzistentne. U normalnim uslovima postojali bi softverski alati da to automatizujemo, ali je u slučaju Vojadžera 1 sve to moralo da se radi ručno i na najteži način – rekao je svojevremeno za Telegraf Nauku Bob Rasmusen, jedan od članova misije Vojadžer, i dodao:
– Svi u timu bili su veoma svesni jedinstvene prirode ove misije i pažnje koju je privukla iz celog sveta. Olakšanje je bilo opipljivo kada smo konačno dobili telemetriju Vojadžera 1.
Poslednjih godina mnogi upozoravaju da su obe sonde sada „na neprijateljskoj teritoriji“ i da „u međuzvezdanom prostoru svakodnevno izbegavaju metke“.
Misija duga skoro pola veka
Sonda Vojadžer 2 lansirana je 20. avgusta 1977, a Vojadžer 1 nešto kasnije – 5. septembra 1977. Cilj misije bio je istraživanje udaljenog dela Sunčevog sistema i one su prikupile podatke o Jupiteru, Saturnu, Uranu i Neptunu, a onda su nastavile put ka međuzvezdanom prostoru. Vojadžer 1 je napustio Sunčev sistem 25. avgusta 2012, a 5. novembra 2019. to je učinio i Vojadžer 2.
Obe letelice napaja nuklearna baterija, a gube oko 4 vata energije godišnje. Zbog toga se već 5 godina povremeno isključuju delovim sondi, pa one šalju na Zemlju sve manje naučnih podataka.
Svi problemi na koje se nailazi su samo pokazatelj da je budućnost neizvesnija nego što se mislilo i da je „kraj blizu“. Zbog toga su još pre dve godine u kontroli misije rekli da je gubitak jedne ili obe letelice u skoroj budućnosti vrlo moguć, ali da se mnogi nadaju da će izdržati bar do 2027, kako bi se obeležilo pola veka od lansiranja.
Zlatna ploča i poruka na srpskom
Obe letelice nose kroz svemir takozvanu „zlatnu ploču“. Na njoj su snimci sa Zemlje, od zvukova životinja i muzike iz različitih epoha do poruka za vanzemaljce na 59 jezika. Jedan od tih jezika je i srpski, a poruka koju je izgovorio Milan Smiljanić glasi: „Želimo vam sve najlepše sa naše planete“.
